BLINK TWICE

Zoe Kravitz je snimila izuzetno zreo rediteljski debi u filmu BLINK TWICE. 

Za jednu glumicu u usponu koja ređa zanimljive uloge i saradnje sa značajnim rediteljima, ali bez nekog prodora u neku A+ ravan ogromnog autoriteta, nije bilo nimalo čudno što Zoe Kravitz želi da se oproba kao rediteljka i na taj način proširi područje borbe. U tom smislu, nisam ni očekivao da će ovo biti neki vanity project gde će ona sad da služi nekom neistraženom delu svoje ličnosti, očekivao sam pokušaj da se snimi dobar film. Ono međutim što sam dobio je ne samo dobar film, već i veoma zreo film koji se izborio sa velikim brojem elemenata i delikatnim žanrovskim balansom.

BLINK TWICE ima najkrupniji problem u tome što je na liniji nekih skorašnjih uspeha ili barem veoma poznatih filmova kao što su GET OUT koji je bitno uspešniji i značajniji ali i slabiji, ili DON'T WORRY DARLING koji je je po mnogo čemu sličnog profila ali je savršeniji komad. Naizgled sam ovim možda spoilovao nešto ali verujem da nisam jer je film od samog početka izgrađen u jednoj zlokobnoj atmosferi u kojoj odmah naslućujemo da će nas sačekati neko mračno otkriće.

Sam preokret je uverljiv, neočekivan, i u idejnom pogledu višeslojan jer se tiče ne samo odnosa muškaraca i žena, već i bogatih i siromašnih, moćnih i običnih, a konačno i temom manipulatora who gets high on his own supply, i u tom krugu se kreće taj element. Međutim, Zoe Kravitz pored kontrolisanja idejnosti koja je danas neophodna u nečemu što je elevated horor ili triler, a ovde moram da kažem - najpre možemo govoriti o "psihološkom trileru" iako ne volim tu definiciju iz prostog razloga što je predugo korišćena kao eufemizam za horor pa je izgubila značenje. Međutim, ovde je to ipak najbolja definicija.

Zoe Kravitz se izvanredno snalazi sa glumačkim ansamblom u kom nje nema, a noseću ulogu igra Naomi Ackie koja je u velikom usponu a mušku podelu predvodi Channing Tatum, potpuno raspoložen da dekonstruiše svoj imidž. Alia Shawkat odigrava kao pouzdan igrač zadatka a od Adrie Arjone se konačno dobija snažna i harizmatična rolu za koju znamo da je nosi u sebi.

Ipak, najveća zvezda celog šoua je iza kamere a to je Zoe Kravitz, koja počev od vizuelnog koncepta u kome gradi povišenu žanrovsku realnost, preko kadriranja u kom maestralno koristi pažljivo komponovane krupne planove, do čitave atmosfere, ne samo da uspeva da izgradi suspense i atmosferu nemira već umnogome uspeva da nas uspešno provede kroz neke klišetizirane situacije koje su prosto obavezna figura i koje smo sretali puno puta. Otud pohvale zaslužuje direktor fotografije Adam Newport-Berra koji se ovde iznova pokazao da neke njegove bravure osvarene u seriji Sama Levinsona i u muzičkim klipovima, mogu biti održive i u celovečernjem filmu.

Ono što je na kraju zanimljivo kao utisak posle gledanja jeste kako Zoe Kravitz pravi jedan po svemu natprosečan žanrovski film za današnje standarde, sa ambicijom ali bez neke mučne pretenzije, definišući ga kao novi standard, pozivajući nas da ovo proglasimo nekim "novim prosekom", nekim novim uobičajenim nivoom izvedbe i ideje, a znamo da smo daleko od toga.

* * * / * * * *