SUMRAK U BEČKOM HAUSTORU

Jugoslovenski film je imao reditelja koji je bio maltene specijalizovan za teme gastarbajtera – bio je to Bogdan Žižić koji je snimio dva filma o tome, Ne naginji se van i Rani sneg u Minhenu, oba realizovana u stilu hrvatskog društveno-kritičkog filma sedamdesetih i posvećena nedaćama i razorenim životima naših ljudi u Nemačkoj.

Roman Dragoslava Mihailovića Vijetnamci realizovan je pod naslovom Tamo i natrag u režiji čuvenog crnotalasovskog snimatenja, a kasnije i reditelja Aleksandra Petkovića, bavio se našim radnicima u Parizu.

Teme kretanja naših radnika po svetu dodatno su bile usložnjene radom naših preduzeća u zemljama Nesvrstanih, pa su se i one otvarale u filmovima kao što su Na putu za Katangu, Živojina Pavlovića - o rudarima kojima se nudi odlazak u Afriku, Pismo-glava, Bahrudina Čengića, čiji junak bekstvo iz života u kome se ne snalazi traži u odlasku na gradilište u dalekoj zemlji ili Ljubavni život Budimira Trajkovića, gde odlazak porodice na rad u Iraku remeti životne planove mladog momka koji je taman pronašao ljubav.

Odlazak iz zemlje je nastavio da se razvija kao goruća tema u našem filmu, međutim sve više je poprimao obrise svoje današnje forme, a to su odlasci zbog političke situacije, nedostatka perspektive, a stari izvorni gastarbajteri koje su u Titovo vreme legalno izvezeni u Zapadnu Evropu pali su u drugi plan.

Na kraju, atraktivnost te naše legalno izvezene dijaspore u Skandinaviji ovekovečena je u ranim ostvarenjima Nikolasa Vindinga Refna i serijalu Diler, odnosno u Lakoj lovi, Danijela Espinoze, sa kojim je ovaj autor dobacio do Holivuda.

Međutim, u tim skandinavskim filmovima glavna tema je bio kriminal koji je jugo-mafija dovela do veoma visokog nivoa i tek sporadično su se bavili drugim aspektima života tih ljudi.

Otud, možemo reći da se Mladen Đorđević u svom novom filmu poduhvatio teme koja je obrađena u svojim mnogim aspektima, ali je pronašao milje i ugao gledanja koji je potpuno nov.

U filmu Sumrak u bečkom haustoru, Đorđević se bavi klasičnim gastarbajterima koji su otišli u Austriju trbuhom za kruhom i uprkos tome što su tamo našli ono što su hteli, nisu našli ono što su želeli. Kako jedan od njih u uvodu filma kaže, Austrija je želela radnike a dobila je ljude.

Film Sumrak u bečkom haustoru nastao je u hibridnoj formi gde su autentični ljudi snimani u dužem periodu, delom rekonstruišići neke od svojih životnih situacija, ali sama tehnika realizacije ovog filma nije ni važna, pošto je iskustvo gledanja u ravni najboljeg igranog filma snimljenog u savršeno kontrolisanim uslovima, sa vrhunskim glumcima.

Stoga, Mladen Đorđević potpisuje film koji je pitak, zanimljiv i što je najvažnije atraktivan na način koji je umnogome atipičan za ostvarenja u kojima se pojavljuju autentične ličnosti. U tom smislu, iako naš film ima izuzetno značajne preteče u ovoj formi kao što je pre svih veliki klasik Želimir Žilnik, Đorđević pravi nešto potpuno novo i sasvim drugačije, što je izuzetno teško kada se nad tebe nadvijaju senke takvih impozantnih preteča.

Fokus priče je na grupi naših gastarbajtera koji su okupljeni oko amaterske pozorišne trupe i postavljaju komade inspirisane životom u dijaspori. Potom se sa teme predstave koju pripremaju širi na njihova autentična iskustva koja su istovremeno tužna i smešna, i izuzetno jasno sumiraju kako izgleda život ljudi koji zapravo nigde nisu pronašli sebe.

Postupcima rada sa autentičnim ljudima, Đorđević dodaje i elemente teatralizma u kraćim deonicama, plemenito otkrivajući vrednost ove naivne i diletantski izvedene umetnosti koja za razliku od mnogih profesionalno i vešto realizovanih dela nosi autentičnu potrebu za ličnim izražavanjem.

Kako jedan od junaka kaže, kod kuće im zavide, a u Beču ih gledaju sa visine, i ta nejasna životna pozicija gde su životno vezani za jedno mesto, a mentalno za drugo, razara njihove porodične živote. Ovakve situacije prisutne su i u unutrašnjim (recimo iz sela u grad), a nekamoli u ovakvim ekonomskim migracijama.

Film izuzetno jasno pokazuje kontradikciju u kojoj su ti ljudi zarobljeni, nezadovoljni onim što imaju u Beču i opet svesni da je mesto koje su napustili suviše zapušteno da bi u njemu mogli da počnu novi život.

Ova tema je naravno aktuelnija nego ikad. Koliko pre par sedmica Nemci su doneli zakon koji će dodatno olakšati doseljavanje stručnjaka, a statistike o iseljavanju iz bivše SFRJ - naročito put Nemačke - izražavaju se u stotinama hiljada. Sumrak u bečkom haustoru je priča o životnoj ničijoj zemlji na koju ti ljudi dolaze.

Iz Đorđevićevog višegodišnjeg istraživanja ove teme i obimnog materijala koji je sakupio, nastali su film i televizijska serija, koja će kasnije biti emitovana na RTS-u. Međutim, sam film koji je pred nama je nesvakidašnje bioskopsko iskustvo koje ne biste smeli da propustite.

Posle celih jedanaest godina, Đorđević se vratio na naše ekrane novim celovečernjim filmom. Posle eksplozivnog dokumentarnog debija Mejd in Srbija, i još snažnijeg igranog prvenca Život i smrt porno bande, snimio je novi film koji nije umanjio osećaj da bi bilo lepo da smo u međuvemenu gledali njegove nove radove, ali je itekako bio vredan ovolikog čekanja.

* * * / * * * *