Saturday, February 4, 2017

SUNTAN

Pogledao sam SUNTAN Argitisa Papadimitropulosa, jedan od uspešnijih houellebecqovskih filmova koji nisu snimljeni po njegovoj prozi. Ovog puta reč je o spoju nekoliko njegovih opsesivnih tema sa imaginarijumom koji je takođe vrlo često tretirao.

Glavni junak je lekar srednje dobi koji odlazi da radi na grčkom ostrvu, u stanju duboke životne neostvarenosti i svojevrsnog odustajanja od bilo kakva ambicije da zdravo postavi bilo koji aspekt svog života. Iz mrtvila ga budi letnja sezona i mlada devojka koja počinje da flertuje sa njim. Stidljiva simpatija povučenog lekara pretvara se u opsesiju koja postepeno postaje autodestruktivna.

Papadimitropulsov film je jednostavan i direktan, izuzetno atmosferičan, i naizgled houellebecqovski hladan ali sa jakom elegičnom notom u tom susretu mladih i sredovečnih gubitnika. Sličan efekat imao je i Seidlov film PARADIES: LIEBE smešten u afričko letovalište, s tim što SUNTAN nije u istoj meri opterećen društvenom kritikom.

Opis grčkih ostrvskih letovališta je vrlo autentičan, i dat je ovog puta "iznutra", a glavni junaci su ispraćeni ubedljivim sporednim likovima kao što je par lokalnih "galebova". Uprkos tome štio je reč o filmu koji je nesumnjivo deo art house ponude, smatram da može da komunicira i sa širom publikom.

* * * / * * * *

No comments:

Post a Comment