PASSENGER

U poslednje vreme sam malo posustao u praćenju Andrea Oevredala koji je posle svog izvanrednog probija sa izuzetnim filmom TROLLJEGEREN ređao isključivo mlake ili čak izrazito slabe filmove.

PASSENGER je njegov novi nastup koji u sebi elemente tog elevated horora ali urađen ipak na prevashodno old school način, sa nekim klasičnim tehnikama stvaranja tenzije i strave ali sa osnovnom pretnjom koja je pomalo apstraktna i traži nešto "strašno" u neupadljivim stvarima, i po tomu ide tom elevated stazom.

Film govori o mladom paru koji odlučuju da se isele iz stana i postanu moderni nomadi koji će putovati Amerikom u svom kamperu kao svojevrsni moderni hoboi koji su odbacili društvo. Među njima naravno provejava skepsa prema trajnosti i održivosti ovog načina života, međutim, kada na putu naiđu na jedan ukleti prostor i shvate da stara pravila "samozaštite" starih hoboa i dalje važe, suočavaju se sa pretnjom koja vreba od davnina.

Glavni par je zanimljivo odigran i solidno zamišljen, premda je mogao biti i zanimljiviji. Sam milje modernih hoboa i cele tu supkulture je interesantan, ali Oevredal ne uspeva da celu stvar jače uplete i čini se kao da ti osnovni elementi nekako postoje uporedo i nikada se zapravo ne prožmu.

Kada krenu "strašne" scene, Oevredal ih radi kompetentno, ali uglavnom neinspirisano, izuzev jedne scene noćne filmske projekcije u šumi gde je napravio jednu lepu igru sa projektorom koji junaci koriste kao moćni izvor svetla.

Međutim, kada pretnja od neke ideje, metafore pređe u realizaciju ona se kreće ili u nekim okvirima spekralnih pretnji ili u nekim okvirima već bajatih ovaploćenja.

U tom pogledu, nekome sa manjim gledalačkim stažom ovaj film može dobaciti i do * * *. Međutim, to mora biti baš jako skroman, da ne kažem minimalni gledalački staž jer čovek ne mora biti vrhunski poznavalac horora kako bih shvatio da je ovo sveukupno opet jedna osrednjost koja ipak pomalo podiže Oevredalovu glavu iznad vode.

* * 1/2 / * * * *