ČAROBNA ZEMLJA

ČAROBNA ZEMLJA Milorada Milinkovića Debelog je njegov, koliko ja znam, poslednji film.

Izašao je u istoj sezoni kad i SEDEF MAGLA ali je imao premijeru nešto kasnije od njega pa ga po tome smatram poslednjim.

Naravno, možda postoji još nešto što je snimio a za šta u ovom trenutku ne znam, ali sumnjam da je tako.

Ovaj film nastao je u produkciji Apollona, Pinkovog streaming servicea i napisala ga je Staša Koprivica. Po tematici spada u kritičke filmove koje je Debeli radio, i reč je o satiri medija kakvi su bili i PATULJCI SA NASLOVNE STRANE.

Pošto se polaz filma i ishod često razlikuju, mislim da bi bilo bitno da razlučimo šta je ovo u polazu trebalo da bude. Rekao bih da je ovo trebalo da bude duhovita disekcija medija, satira o dečjoj emisiji koja silom televizijskog rejtinga biva silom pretvorena u reality show i na tom putu svejedno iz nečeg što je za decu transformisana u nešto monstruozno.

Dakle, ovo je satira a ne eskapizam i ne bi me čudilo da je Debeli, kao izuzetan poznavalac filma imao možda čak i nekog Johna Watersa na umu kao uzor.

Rezultat je međutim film koji je toliko užasan da nosi jedan zanimljiv fenomen. Naime, u njemu ima dobrih glumaca kao što su Ljubiša Savanović ili Milica Mihajlović u važnim ulogama, a ima dobrih glumaca i u sporednim, no ovi glavni su indikativniji za problem - naime, što su bolji glumci u sceni, to se više otkriva koliko je ovaj materijal užasan. Dobri glumci u sporednim ulogama barem nemaju značaj u građenju priče i izraza, ali ne znači da ni oni ne odaju sličan utisak.

Dakle, umesto da dobri glumci unapređuju film, oni ga demistifikuju. Svaka manjkavost budžeta se vidi, i koliko god da je ova Apollonova produkcija u startu mišljena kao svedena, jednostavna, dosetljiva, prosto neuslovi nisu prevaziđeni veštinom realizacije.

To se ne odnosi samo na dizajn film ili njegov izgled, već i na dešavanja u kadru, pa i na to što glumci rade, ponekad bespomoćno slično reality zvezdama ostavljeni da nekim usiljenim ponašanjima popune vreme.

Dakle, ovaj film je ukupno uzev jedan baš nedorastao audiovizuelni sadržaj.

O samoj temi zvezda za decu i nekog mračnog sagledavanja toga, ne da ima boljih filmova na tu temu, tipa DEATH TO SMOOCHY i raznih serija, nego mi kod nas imamo dosta autentičnu priču o Branko Kockici koji je jako zanimljiva figura za ekranizaciju, zbog jako autentične biografije.

Od celog tog materijala, ovaj film se opredeljuje za jednu impotentnu fikciju koja ne može satirom da dosegne stanje naših medija jer su oni namerno već groteskniji od bilo kakve satire, kao što je svima dobro poznata istina o ličnostima glumaca za decu zanimljivija od ovog što je ovde zamišljeno.

Teško je sada raščlaniti gde su stvari zapele, i na kom je nivou postao loš, on je prosto grozan kao celina. Produkcija je previše neozbiljna da bi se moglo reći da su neki aduti straćeni ali činjenica je da sa nepotrošenim leadom kao što je Savanović i sa pouzdanim veteranima kao što su Ljubomir Bandović, Jelena Ilić i pomenuta Milica Mihajlović, mogli smo da očekujemo više.

Na neki način, ako je išta zapravo na kraju i bilo dobro u ovom filmu jeste gluma i to ga je zapravo i potopilo jer je dobra izvedba razotkrila autorsku nedoraslost.