YEAR OF THE GUN

YEAR OF THE GUN se bavi veoma potentnom temom Crvenih brigada i posredno otmicom Alda Mora. U tom smislu je očekivanje od velemajstora političkog filma, a naročito onog koji se bavi temom terorizma - Johna Frankenheimera - prilično veliko.

Ipak, ekranizacija romana Michaela Mewshawa ima tak poneku scenu vrednu pažnje. Frankenheimer uspeva da napravi par energičnih akcionih prizora, i film iako iz 1991. ima taj neki siv 80s kolorit koji mu daje retro štimung pošto se dešava 1978. no ono čega nema ni u tragovima su uverljivi junaci i dramske situacije. 

Glavni junak je američki novinar, nekadašnji aktivista i sam sklon tome da se podmetne bomba kako bi se ispunio cilj ako treba, koji dolazi u Rim da piše knjigu o Crvenim brigadama. Tu ga čeka njegova ljubav, Italijanska s detetom u procesu razlaza s mužem, što u katoličkoj Italiji nije lako, a preko američke novine za expate u kojoj piše upoznaje i fotoreporterku vrlo dinamičnog pristupa poslu i senzualnosti. Kada zamisli da bi knjiga mogla biti triler o otmici Alda Mora, privlači pažnju Crvenih brigada jer je one upravo planiraju...

Mewshaw u zapletu ozbiljno koketira sa trešom, a ovo ipak nije TENEBRAE, tako da je zaplet s piscem kog vlastiti zaplet uvodi u nevolje sa onima koji bi da to izvedu u stvarnosti, deluje dosta naivno.

Sharon Stone igra fotoreporterku i klasa je evidentna. Ona je tada godinu ili dve statusa globalne zvezde i to se oseća, premda se čini da je Frankenheimer tako ne tretira. Andrew McCarthy radi u skladu sa mogućnostima. Tu je i Valeria Golino da zapapri, međutim, ni solidna podela ne rešava fundamentalnu dramsku prazninu.

YEAR OF THE GUN ne zna tačno šta bi da bude, da li priča o Amerikancu kroz čiju se zgodu pred nama izlaže priča o terorizmu, ili pak jedna fina romansa u Rimu, u senci političkog nasilja, ili napeti triler o čoveku koji nije navikao da bude deo žanrovskog zapleta a ovaj mu se eto nametnuo.

YEAR OF THE GUN došao je posle DEAD BANG i na kraju ovaj policijski film, samim tim što zna šta hoće da bude verodostojnije prikazuje i problem koji je stavio u fokus utoliko da bi definisao negativce. Ovde se pak desilo suprotno - bilo je mnogo više prostora za problemski pristup a stvari su ispale neuverljivije.

* * / * * * *