ROGUE AGENT

Declan Lawn i Adam Patterson režirali su film ROGUE AGENT, istinitu priču o mitomanu koji je po Engleskoj tokom devedesetih predstavljajući se kao agent MI-5 zavodio žene, uzimao i novac, vrlo često ih kidnapujući kroz prevaru a ne klasičnu otmicu.

To je bilo vreme kad je IRA još uvek bila aktivna i aktivnosti tajnih službi na tlu Britanije su bile intenzivne. Samim tim ovaj prevarant je nalazio plodno tle za svoje akcije koje su bile veoma neobične.

Priča je data iz vizure advokatice koja prilično rano uspeva da shvati kako sa njim nešto nije u redu, i sa upornim policajcem počinje da ga juri, čemu poseban impuls daje uključivanje i obaveštajaca iz američke ambasade.

ROGUE AGENT je veoma zanimljiva priča, i film je prilično zanimljiv, pojavljuje se Marisa Abela u ranoj ulozi kao verovatno najbizarnije prevarena žrtva, a Gemma Arterton igra svoj tipičan hladni, sračunati gard kao advokatica. Dakle, sve je to na nivou, ali Lawn i Patterson naprosto ne uspevaju da dignu sve ovo iznad nivoa TV filma, ni u postupku, ni u vizuelnosti, ni u stavu koji gradi film u odnosu na temu. Naprosto, sve ostaje nekako pitomo iako je premisa veoma divlja.

Otud, ROGUE AGENT je priča koju je vredelo ispričati i sa kojom se vredi upoznati. Ovo nije najgori način za to ali svakako je daleko od najboljeg.

* * 1/2 / * * * *

MISS MERKEL - EIN UCKERMARK - KRIMI

David Safier je pisac koji je pokrenuo serijal humorističkih krimi romana u kojima je Angela Merkel glavna junakinja i svojevrsna parafraza Miss Marple. Ovo zvuči kao sadržaj nekog osvajača NINove nagrade iz pera Svetislava Basare, pre nego neka narodna zabava, a moram priznati da sam imao teškoća da shvatim šta je smisao svega ovoga, pa sam se malo konsultovao i sa stručnom literaturom i sa ljudima koji žive u Nemačkoj.

Zaključak je da je reč o nemačkom vicu, što znači da ne mora nužno biti smešan.

Angelu Merkel nisam nikada percipirao kao neku smešnu figuru, a ova parodija čak i ne polazi iz toga već više iz neke njene komične potrebe da rešava stvari, ali i potrebe ljudi da im ona pomaže, tako da teško je reći iz koje tačno emocije polazi ova parodija - da li iz karikiranja njene nespremnosti da bude penzionerka ili iz ismevanja nemačkog naroda koji ne može da se snađe bez nje.

Stefan Cantz je napisao televizijsku adaptaciju koju je režirao Christopher Schnee i reč je već sada o serijalu ekranizacija tih romana.

Nemci imaju bogatu tradiciju kriminalističkih televizijskih serija a naročito kriminalističkih televizijskih filmova od kojih je naravno najveći višedecenijski fenomen čuvena TATORT koja se i danas pravi i prikazuje.

MISS MERKEL - EIN UCKERMARK - KRIMI kao kombinacija satire i parodije na Agathu Christie dakle dolazi u jednu bogatu produkciju i pred publiku koja je prilično verzirana za ovaj format.

Imajući to sve u vidu, moj utisak je neumitno u senci osnovne premise o glavnoj junakinji koja mi je i dalje nebulozna. Zatim, tu je i njen karakter koji je čini mi se nedovoljno baziran na onim osobinama Angele Merkel koje su nam poznate. Ovde je zločin trovanje u dvorcu jednog aristokrate, a Angela nedovoljno koristi činjenicu da je hemičarka (premda se ona konkretno bavila nekim drugim stvarim), zatim nema nekih zahvata u kojima bi ona iskoristila svoj ogromni međunarodni autoritet - recimo da zamoli Bidena ili Putina da joj pošalju satelitski snimak i sl. Rečju, kad je tu već Angela Merkel, mogla je biti još merkeličnija nego što jeste i više stvari se moglo integrisati.

Sama misterija je u domenu parodije na Agathu Christie, ima taman dovoljno snage da održi jednu ovakvu celinu u životu, mada ne u previsokom tonusu.

Katharina Thalbach se trudi u glavnoj ulozi, iako ne liči dovoljno na Angelu, ali daje određenu energiju ovoj ulozi koja je dovoljno da ima neki bizarni integritet.

Kako već rekoh, ovakvih stvari ima u našoj književnosti ali se obično rade u domenu visoke književnosti, i praktično se nikada ne ekranizuju. Ovo je međutim očigledno nešto namenjeno najširoj publici, i to lokalnom tržištu, i zato je veoma neobično. Za razliku od knjige i filma ER IST WIEDER DA, ovo je ipak zaista efemernija stvar i potrošna roba lokalnog karaktera. Način na koji se prilazi Angeli Merkel u ovom televizijskom filmu teško da bi bio zanimljiv recimo gledaocima čak i kod nas gde ona ima status nama vrlo poznate osobe prema čijoj ličnosti i sudbini smo relativno radoznali.

Pre nekoliko godina, riječki bend Let 3 je imao album ANGELA MERKEL SERE a u ovom televizijskom filmu imamo prizor u kom ona mokri u prirodi. Album Leta 3 je bio bezobrazan i bunotvnički, dočim je ovo eto jedna satirična slika iz njenog penzionerskog života.

Rečju, daleko je ovo i od Basare i od Indexovog radio pozorišta i od Leta 3. Ovo je nešto zaista drugačije što tek treba da shvatim.

DER NSU KOMPLEX

DER NSU-KOMPLEX režirali su Dirk Laabs i Stefan Aust, od kojih Austa znamo kao novinara i aktivistu za višedecenijskim stažom, još od filma DER KANDIDAT koji je snimljen u vreme atentata na Rudija Dutschkea, preko knjige DER BAADER MEINHOF KOMPLEX koju je snimio Uli Edel sa velikim uspehom, zaključno sa ovim dokumentarcem koji parafrazira naslov jer su i pripadnici NSU parafrazirali RAF.

Dakle, NSU je bila teroristička ćelija od troje članova, istočnonemačkih skinheda i neonaciostičkih aktivista koji su bili vrlo agilni na terenu, krenuli da se interesuju za naoružanje i eksploziv, da bi na kraju otišli u ilegalu krajem prošlog veka i bili likvidirani tek 2011. godine.

Njih troje nisu neki zanimljivi ljudi mada nisu ni sasvim neinteresantni. Jedan od njih dolazi iz "dobre kuće" i on je harizmatski, a i u svakom drugom pogledu, lider. Jedan je izvršilac, sa prošlošću delinkventa opšte prakse. I tu je žena, koja se sa obojicom u nekom trenutku vezivala romantično, i imala je zadatak da pomaže u logistici te brine o domaćinstvu kad su se dali u bekstvo.

Inspirisani nacističkom propagandom koja je dolazila iz Amerike, od Beamovih postmodernističkih tekstova o Leaderless Resistanceu pa nadalje, oni kreću sa teororm ubijajući nasumične emigrante, pre svega Turke i one koji im na njih liče, i pljačkajući banke od kojih finansiraju svoj život u ilegali ali i deo ekstremističke scene, te postaju mecene njihovih fanzina i sl.

Za to vreme jedan određeni krug komunicira sa njima i pomaže im. Oni, delom regrutovani na koncertima nacističkih bendova, sada dobijaju barem dve pesme posvećene sebi, i niz koncerata na kojima se skuplja novac da im se pomogne.

A deo novca dolazi i od nemačkih tajnih službi, njih ravno 34, koje se bave vrbovanjem neonacista za doušnike i kroz njihovo finansiranje u stvari pomaže razne aktivnosti, pa između ostalog i njih.

U jednom trenutku, četvrtina neonacističkih ekstremista u Tiringiji bili su doušnici, što je nivo infiltracije koji je SDB imao među ustašama. Jedan od razloga zašto NDP nije zabranjen bio je broj doušnika i provokatora zbog kojih je Sud smatrao da je policija mogla da proizvede efekat koji želi i da se ne može utvrditi šta su autentične namere te stranke.

U tim okolnostima javlja se plodno tle za ubice iz NSU koji maltene nesmetano operišu.

Stefan Aust je napisao vrlo informativan scenario o ovom slučaju i vrlo vešto je obuhvatio sve najvažnije elemente koji ga čine. U saradnji sa Dirkom Laabsom napravio je efikasan, precizan, no nonsense dokumentarac sa odličnom arhivom i veoma relevantnim sagovornicima iz svih slojeva ove priče, izuzev same Beate Zschape, treće članice koja je preživela. Međutim, znajući njeno ponašanje na sudu koje je oportuno, njeno obraćanje ne bi imalo posebnu težinu.

IMDB upisuje ovaj rad kao televizijski dokumentarac ali što se mene tiče, bez problema bih da ga pogledao u bioskopu, iako nema tih pretencioznosti koje krase savremene radove ovog tipa.

THE PRESENT

THE PRESENT Christiana Dittera je nažalost oklevetan od strane kritike i marginalizovan iako je reč o vrlo solidnom dečjem filmu koji na vrlo pitak način uspeva da sprovede premisu putovanja kroz vreme kroz prizmu komične porodične melodrame.

Scenario Jaya Martela govori o deci koji saznaju da će im se roditelji razvesti i koriste stari porodični suvenir, dedin sat, da vrate vreme jedan dan unazad. Kolovođa akcije je autistični sin koji je u spektru ali prikazan kao mega savant. Naravno, priča o pomirenju roditelja vodi sve u smeru i popravljanja dečakovog stanja i sve u svemu ovo je dosta poučna ali i vesela i nestašna porodična zabava.

Ditter je meni postao poznat posle nemačke Netflix serije BIOHACKERS i ovde bez problema donosi jedan propulzivan rediteljski stil. Film je brižljivo dizajniran, i prati Martelovu duhovitu, efikasnu ali deci razumljivu kombinaciju PARENT TRAPa, GROUNDHOG DAYa i BACK TO THE FUTURE.

Ipak, ono što je najvažnije za dečji film, ima emociju. Isto tako, zanimljivo je da je film sažet i nije predug. Traje efektivno 77 minuta od 82 ukupno, i dinamičan je, a da pritom nije neki šareni nacrtani eskapizam koji vodi daljoj debilizaciji dece.

Kako kritika nije shvatila ovaj film i olako ga otpisala kao konfekciju zaista ne znam, naročito jer u njemu ima respektabilnih glumaca kao što su Isla Fisher i Greg Kinnera, i oboje se maksimalno trude da doprinesu.

Plašim se da je ovaj film možda ipak bio previše "običan" u ova Woke vremena, kada filmovi dožive grdnju je glavni junak britanskog fantasy filma za decu i da bi bio bolji da nije. Otud, možda bi ovaj film bio "bolji" da je u njemu neko bio nešto drugo od onoga što jeste a ne član jedne konvencionalne "holivudske porodice".

* * * / * * * *

APOCALIPSIS Z - EL PRINCIPIO DEL FIN

APOCALIPSIS Z Carlesa Torrensa je meni bio dosta zanimljiv franchise starter, ali isto tako i solidan stand alone film. To su stvari do kojih dosta držim.

Istini za volju, film nije nešto prejak u priči i može biti da su autori želeli da naprave neku širu celinu u serijalu, međutim, on ima svoju dimenziju survival thrillera, zaokružen je, i solidno prikazuje pandemiju koja se širi i u jednom momentu rezultira ful zombi haosom, a u njenom centru je junak koji pokušava da izvuče svoje najbliže kojih je sve manje.

Film je režiran kao jedna vrsta povišenog realizma sa scenama koje pokušavaju da budu dramski ubedljive, sa kratkim i intenzivnim scenama nasilja koje su uzbudljive. U tom smislu, Carles Torrens sve više okreće u smery Boylea nego Romera ili Paul W.S. Andersona.

Lokacije su veoma filmične, glumačka podela je sugestivna, tempo je u skladu sa tim spojem studije karaktera i trilera o borbi za život. Filmu svakako nedostaje supstancijalnija priča i snažnija melodrama u centru, međutim, daleko je od toga da nema zanimljivih odnosa. Ipak, možda upravo to stvara blagi utisak da autori misle kako će se priča dalje još razvijati u nekim budućim filmovima.

* * * / * * * *

THE INSPECTION

Elegance Bratton je postigao enorman uspeh sa filmom THE INSPECTION. Reč je o autobigrafskoj priči o mladom afroameričkom homoseksualcu koga majka odbacuje i on odlučuje da se od skvotovanja spase odlaskom u marince.

Među, marincima naravno relativno brzo provale da je gej i kreću problemi ali se onda polako ipak stvara razumevanje i solidarnost.

Priča je neobična jer je istinita. Elegance Bratton je zaista služio pet godina u marincima što deluje neverovatno ako imamo u vidu njegov današnji status, i to joj daje dodatnu dimenziju, iz koje proističe nekakav vanfilmski kvalitet.

Sama filmska priča je zanimljiva jer je životna i pokazuje da ništa pa ni antigej sentiment nije nepromeljiva stvar a ovde se ne menja kroz neke prenaglašene melodramske transformacije.

Film je nepretenciozan i jednostavan i to mu je osnovni kvalitet, uz veoma solidnu fotografiju koju potpisuje novozelandski as Lachlan Milne.

* * * / * * * *