THE LEGACY

Reprizirao sam THE LEGACY Richarda Marquanda, film koji sam slučajno pogledao davnih dana i zapamtio ga da je baš ovakav kako mi je izgledao i sada.

Sam Elliott i Katharine Ross su se upoznali na snimanju ovog filma i šest godina kasnije su se venčali. I to je ono što sasvim sigurno svi danas znaju o ovom filmu.

Mimo toga, on je ostao u senci WICKER MANa i nekih drugih sličnih filmova tih godina, i iz ove vizure, ne znam da li je to opravdano ili ne.

Marquand je kasnije imao veliki uspeh sa STAR WARSom ali mimo toga je ostvario skromnu karijeru. Ipak, on je ostao ime kao deo jedne od najvažnijih franšiza u istoriji filma, pa se onda ovaj film javlja i u tim diskusijama, iz žanra "a ko je taj?"

Sam i Katharine su imali masu bitnijih uloga mimo ovih.

Teško je naći ugao iz kog je THE PROPHECY mogao da zaživi. A reč je o jednom stylish hororu o paru američkih arhitekata koji odlaze na poslovni zadatk u Britaniju, da bi u dvorcu bogatog aristokrate uspeli da se upletu u neku okultnu igru.

Marquand se trudi da ni u jednom trenutku THE PROPHECY ne sklizne u neki tipičan slasher, niti u neki ghost story, i zapravo na kraju ovaj film ne sklizne ni u šta. I iz ove vizure je teško objasniti koja je vrsta pretnje okosnica ovog horora, sem neke opšte atmosfere da ljudi kojima su okruženi junaci imaju neke loše namere.

Marquand pravi scene koje su napete. Ima tu i poneki gore. Ima spooky dešavanja, ima loopy okolnosti koji podjednako zbune i junake i publiku ali na kraju ovaj film deluje kao da je sve vreme u potrazi za vlastitom stravom. U jednom trenutku se učini kao i da se junaci pitaju kad će krenuti stvarno nešto ozbiljno i strašno da im se dešava.

Marquand je očigledno u jednoj solidnoj ali ipak nepretencioznoj budžetskoj situaciji probao da napravi film koji će biti horor ali neće biti idejno na prvu loptu, nije jeftin, junaci brzo shvate da treba da beže itd. Ali, na kraju film nije bio ni na jednu loptu...

* * / * * * *