THE SAME STORM Petera Hedgesa je jedna od onih radikalnijih Covid produkcija u kojima se glumci okupljaju na Zoomu i glume neke priče.
U tom pogledu, THE SAME STORM je u izvesnom smislu critic proof jer je to pre svega delo koje ispunjava potrebu grupe umetnika da stvaraju i izraze svoje stanje u jednom nepovoljnom trenutku. Međutim, ovde ima zanimljivih uloga, ima i zanimljivo odigranih i napisanih situacija, tako da film može da se pogleda i danas. Ipak, ne bih se složio sa kritičarima koji smatraju da je ovo vrhunac Covid kinematografije. Ne samo da je bilo boljih filmova snimljenih u to vreme i s tom temom, nego i onih koji će "trajati" duže.
U tom smislu, THE SAME STORM je domišljato postavljen, slično BURETU BARUTA. To je dramaturgija skeča u kojoj se po jedan lik iz dramske scene/ situacije prenosi u sledeću sa novim likovima i tako se gradi lanac koji povezuje sve u celinu.
No, ovde osim Covida i izolacije unutar društvenih okolnosti koje pritiskaju ljude spolja dok ih iznutra razara usamljenost i skučenost, nema neke preovlađujuće teme. Međutim, film uspeva da ima uspele segmente o porodičnim odnosima, o problemima starih ljudi, o ideološkim nerazumevanjima, i što je najvažnije - idejno najpotentniji i najangažovaniji segmenti su umetnički najuspeliji.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment