Filmom PATRIOTS DAY Peter Berg zaokružuje svoj patriotski true story triptih sa Markom Wahlbergom i što se mene tiče, vreme je da pređe na nešto drugo. Istinite priče su bez sumnje obeležje Bergovog opusa, još od proboja sa filmom FRIDAY NIGHT LIGHTS, ali u određenom smislu, sada već počinje da tone u manirizam.
Ako imamo u vidu kome se Bergovi filmovi vrednosno obraćaju, a on se dosta lukrativno povezao sa američkom ako ne desnicom, a ono sa narodnjačkom strujom, rukopis recentnih filmova, koliko god bio različit od jednog do drugog, možemo posmatrati kao dosta arty. Negde 2007. odnosno 2008. uspostavila se dihotomija Kathryn Bigelow/ Peter Berg na osnovu filmova THE HURT LOCKER i THE KINGDOM. Naime, Bigelow je uvela arty, gotovo naturalisičke detalje u priču o deminerima u Iraku, a Berg je doneo spoj visoke estetizacije i multicam hvatanja glumačkih izvedbi u priči o agentima FBI u Saudijskoj Arabiji. Odmah je bilo jasno kako su Bigelow i Berg na različitim stranama barikade, ne samo estetski već i ideološki. Slično je bilo kad su se pojavili ZERO DARK THIRTY i LONE SURVIVOR, istinite priče o posledicama potrage za Bin Ladenom, međutim, tu se Berg pokazao da je u zaostatku u odnosu na ubedljivost i realizam koje je izgradila Bigelow u svoja dva filma. Pokazao je recidive visokoestetizovanih, gotovo petparačkih rešenja u pojedinim situacijama.
Ove godine su izašle dve Bergove istinite priče sa Wahlbergom. DEEPWATER HORIZON je bio sličan slučaj kao LONE SURVIVOR, pomešao je altmanovski realizam i visokooktanska uzbuđenja iz prikaza nesreće, i bio mi je odličan dok krene nesreća gde se gubila nit šta se zbiva. PATRIOTS DAY je ujednačeniji, nema tih lomova između celina, i film je grower u pogledu smisla koji imaju svi uneti elementi. Nažalost, mislim da je mogao biti bitno uzbudljiviji, i mnogo jače vezati publiku za dešavanja. I upravo u eventualnom poređenju PATRIOTS DAYa i ZERO DARK THIRTYja možemo prepoznati tu razliku u klasi između Kathryn Bigelow i Petea Berga, odnosno koliko je ulaskom u "realističke" vode podigao uloge koje ne može da isprati do kraja.
Berg prosto nije ni Kathryn a ni Oliver Stone da u takvom naizgled hladnom tretmanu priče, proizvede pravi efekat, i PATRIOTS DAY je neprekidno zanimljiv ali nikada ne prelazi na onaj nivo na kom bi trebalo da bude. Međutim, isto tako, upravo zato što je frustrirajuće blizu cilja, mora mu se priznati da je vredan pažnje. Uostalom, koliko god da je Stone generalno referenca za ovaj stil pripovedanja u filmovima kao što je ANY GIVEN SUNDAY, on se najviše obrukao baš u ekranizaciji potpuno slične priče - WORLD TRADE CENTER. Štaviše, ako imamo u vidu uporedive naslove, PATRIOTS DAY je iznad Greengrassovog UNITED 93 od kog je eventualno mogao naučiti lekciju o svedenosti jer PATRIOTS DAY nije dosadan ali bi mogao biti efektniji da je u montaži eliminisao pojedine segmente.
Ovog puta se čini kao da obilje materijala koje svojim multicam pristupom obezbeđuje Tobias Schleisser nije reflektovano samo u vizuelnoj fakturi filma već da i film ima blagi višak vizura i materijala. No, kada se podvuče crta, Bergov film funkcioniše i kada se gleda i kada se o njemu razmisli. Uprkos tome što u sceni pucnjave, Berg ubrizgava dosta adrenalina u dešavanja, uvek ostaje uverljiv i ne izbacuje gledaoca iz ključa koji je dotle gradio, što mu se dešavalo u LONE SURVIVORu i DEEPWATER HORIZONu.
Mislim da je PATRIOTS DAY razbarušeno delo koje vredi videti, i da pokazuje kako je Berg naučio lekcije koje su mu servirala prva dva true story filma sa Wahlbergom. Međutim, baš zato, ovo je film posle kog treba da pređe na nešto drugo.
* * * / * * * *
Ako imamo u vidu kome se Bergovi filmovi vrednosno obraćaju, a on se dosta lukrativno povezao sa američkom ako ne desnicom, a ono sa narodnjačkom strujom, rukopis recentnih filmova, koliko god bio različit od jednog do drugog, možemo posmatrati kao dosta arty. Negde 2007. odnosno 2008. uspostavila se dihotomija Kathryn Bigelow/ Peter Berg na osnovu filmova THE HURT LOCKER i THE KINGDOM. Naime, Bigelow je uvela arty, gotovo naturalisičke detalje u priču o deminerima u Iraku, a Berg je doneo spoj visoke estetizacije i multicam hvatanja glumačkih izvedbi u priči o agentima FBI u Saudijskoj Arabiji. Odmah je bilo jasno kako su Bigelow i Berg na različitim stranama barikade, ne samo estetski već i ideološki. Slično je bilo kad su se pojavili ZERO DARK THIRTY i LONE SURVIVOR, istinite priče o posledicama potrage za Bin Ladenom, međutim, tu se Berg pokazao da je u zaostatku u odnosu na ubedljivost i realizam koje je izgradila Bigelow u svoja dva filma. Pokazao je recidive visokoestetizovanih, gotovo petparačkih rešenja u pojedinim situacijama.
Ove godine su izašle dve Bergove istinite priče sa Wahlbergom. DEEPWATER HORIZON je bio sličan slučaj kao LONE SURVIVOR, pomešao je altmanovski realizam i visokooktanska uzbuđenja iz prikaza nesreće, i bio mi je odličan dok krene nesreća gde se gubila nit šta se zbiva. PATRIOTS DAY je ujednačeniji, nema tih lomova između celina, i film je grower u pogledu smisla koji imaju svi uneti elementi. Nažalost, mislim da je mogao biti bitno uzbudljiviji, i mnogo jače vezati publiku za dešavanja. I upravo u eventualnom poređenju PATRIOTS DAYa i ZERO DARK THIRTYja možemo prepoznati tu razliku u klasi između Kathryn Bigelow i Petea Berga, odnosno koliko je ulaskom u "realističke" vode podigao uloge koje ne može da isprati do kraja.
Berg prosto nije ni Kathryn a ni Oliver Stone da u takvom naizgled hladnom tretmanu priče, proizvede pravi efekat, i PATRIOTS DAY je neprekidno zanimljiv ali nikada ne prelazi na onaj nivo na kom bi trebalo da bude. Međutim, isto tako, upravo zato što je frustrirajuće blizu cilja, mora mu se priznati da je vredan pažnje. Uostalom, koliko god da je Stone generalno referenca za ovaj stil pripovedanja u filmovima kao što je ANY GIVEN SUNDAY, on se najviše obrukao baš u ekranizaciji potpuno slične priče - WORLD TRADE CENTER. Štaviše, ako imamo u vidu uporedive naslove, PATRIOTS DAY je iznad Greengrassovog UNITED 93 od kog je eventualno mogao naučiti lekciju o svedenosti jer PATRIOTS DAY nije dosadan ali bi mogao biti efektniji da je u montaži eliminisao pojedine segmente.
Ovog puta se čini kao da obilje materijala koje svojim multicam pristupom obezbeđuje Tobias Schleisser nije reflektovano samo u vizuelnoj fakturi filma već da i film ima blagi višak vizura i materijala. No, kada se podvuče crta, Bergov film funkcioniše i kada se gleda i kada se o njemu razmisli. Uprkos tome što u sceni pucnjave, Berg ubrizgava dosta adrenalina u dešavanja, uvek ostaje uverljiv i ne izbacuje gledaoca iz ključa koji je dotle gradio, što mu se dešavalo u LONE SURVIVORu i DEEPWATER HORIZONu.
Mislim da je PATRIOTS DAY razbarušeno delo koje vredi videti, i da pokazuje kako je Berg naučio lekcije koje su mu servirala prva dva true story filma sa Wahlbergom. Međutim, baš zato, ovo je film posle kog treba da pređe na nešto drugo.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment