Reprizirao sam JUMPER Douga Limana, film koji me je užasnuo kada sam gledao u bioskopu, izazvao mi mučninu, tukao direktno u centralni nervni sistem. Međutim, sad na kućnom formatu, doduše i sedam-osam godina kasnije, ostavio mi je drugasčiji utisak.
Danas mi JUMPER izgleda kao CHRONICLE 1.0, u stvari prvi Foxov pokušaj da snimi comic book film koji nije baziran na stripu. Štaviše, JUMPER deli sa CHRONICLEom i radom Maxa Landisa jednu suštinsku sličnost. Oba polaze od pretpostavke da se obraćaju mladoj publici koja je malo prezupčila, i kojoj je klasična dramaturgija, a pod tim ne mislim samo na scenario već i na sve tehnike kreiranja drame, uključujući i vizuelne, postala dosadna. Ono što je CHRONICLE uradio savršeno jeste to što je izvršio pomak i u scenariju i u vizuelnosti, dočim je JUMPER pre svega na nivou tempa naracije i vizuelnih rešenja napravio odmak, ostavši zapravo vrlo konvencionalan u pogledu priče.
Međutim, Limanov film zbilja ima neverovatnu energiju. Sigurno da JUMPER nema one atribute koje treba da ima film od 85 miliona dolara, premda ne izgleda jeftino, ali nudi zanimljiv spoj indie vibrantnosti i bestidnog B-štimunga sa glazurom stripovske stilizacije u pogledu sugestivnog izgleda junaka i izbora ambijenata.
Za ovu vrstu populističke zabave, JUMPER nema neku osobinu harizme, ali tom blaog distancom u odnosu na glumce dobija iodređenu geeky auru. Isto važi i za strukturu u kojoj se neki bitni plotpointi dešavaju kasnije nego što smo navikli. Međutim, tu se vraćamo na onu priču o navikama publike i njenom predznanju. Ako analiziramo ta pomeranja plot pointa i priično kratko trajanje filma, možemo reći da u filmu nije bilo vremena za neke stvari. Ali, ako tumačimo utisak, rekao bih da smo u mešavini stimulusa koji nam daje film i našeg poznavanja konvencija dobili taman onoliko koliko nam je bilo potrebno.
Da li su Liman i scenaristi svesno pravili ta pomeranja ili je JUMPER trebalo da lansira franšizu pa da se posle neke stvari razrađuju, ne znam. Ipak, franšiza od Gouldovog romana nije nastala, a film kao standalone opet itekako funkcioniše. Štaviše, produženi završni obračun predstavlja nesvakidašnji nivo ludila čak i za standarde današnjeg comic book filma.
Plašim se ipak da bi mi JUMPER verovatno i danas bio naporan u bioskopu zbog jakog quick-cuttinga, ali isto tako ne mogu zbog te pretpostavke potceniti utisak ovog home video gledanja.
* * * / * * * *
Danas mi JUMPER izgleda kao CHRONICLE 1.0, u stvari prvi Foxov pokušaj da snimi comic book film koji nije baziran na stripu. Štaviše, JUMPER deli sa CHRONICLEom i radom Maxa Landisa jednu suštinsku sličnost. Oba polaze od pretpostavke da se obraćaju mladoj publici koja je malo prezupčila, i kojoj je klasična dramaturgija, a pod tim ne mislim samo na scenario već i na sve tehnike kreiranja drame, uključujući i vizuelne, postala dosadna. Ono što je CHRONICLE uradio savršeno jeste to što je izvršio pomak i u scenariju i u vizuelnosti, dočim je JUMPER pre svega na nivou tempa naracije i vizuelnih rešenja napravio odmak, ostavši zapravo vrlo konvencionalan u pogledu priče.
Međutim, Limanov film zbilja ima neverovatnu energiju. Sigurno da JUMPER nema one atribute koje treba da ima film od 85 miliona dolara, premda ne izgleda jeftino, ali nudi zanimljiv spoj indie vibrantnosti i bestidnog B-štimunga sa glazurom stripovske stilizacije u pogledu sugestivnog izgleda junaka i izbora ambijenata.
Za ovu vrstu populističke zabave, JUMPER nema neku osobinu harizme, ali tom blaog distancom u odnosu na glumce dobija iodređenu geeky auru. Isto važi i za strukturu u kojoj se neki bitni plotpointi dešavaju kasnije nego što smo navikli. Međutim, tu se vraćamo na onu priču o navikama publike i njenom predznanju. Ako analiziramo ta pomeranja plot pointa i priično kratko trajanje filma, možemo reći da u filmu nije bilo vremena za neke stvari. Ali, ako tumačimo utisak, rekao bih da smo u mešavini stimulusa koji nam daje film i našeg poznavanja konvencija dobili taman onoliko koliko nam je bilo potrebno.
Da li su Liman i scenaristi svesno pravili ta pomeranja ili je JUMPER trebalo da lansira franšizu pa da se posle neke stvari razrađuju, ne znam. Ipak, franšiza od Gouldovog romana nije nastala, a film kao standalone opet itekako funkcioniše. Štaviše, produženi završni obračun predstavlja nesvakidašnji nivo ludila čak i za standarde današnjeg comic book filma.
Plašim se ipak da bi mi JUMPER verovatno i danas bio naporan u bioskopu zbog jakog quick-cuttinga, ali isto tako ne mogu zbog te pretpostavke potceniti utisak ovog home video gledanja.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment