Pogledao sam FLASKEPOST FRA P. Hans Pettera Molanda, norveškog veterana koji nas je pre koju godinu obradovao filmom KRAFTIDIOTEN u kome značajnu ulogu igra naše podzemlje i naši glumci. Jussi-Adler Olsen ovde dobija treću ekranizaciju svoje serije romana o odeljenju za cold cases u kojima detektive-partnere igraju Nikolaj Lie Kaas i Fares Fares.
Ja sam do sada gledao prvi i treći film u seriji, i Molandov film je svakako bolji od Norgaardovog KVINDEN I BURET, ali rekao bih da ovde zaista literarni predložak pokazuje svoje limite. Naprosto, Jussi-Adler Olsen ne nudi krimić koji suštinski može da se izdvoji od drugih. Nema tu ni specifične Scandi Noir atmosfere ili inovacija, niti nekih opštih žanrovskih oseveženja. Misterije tog nivoa su nažalost odavno u domenu interesovanja televizije a ne filma.
Tako i Molandov pokušaj da svemu doda filmski intenzitet na kraju ipak rezultira dometom nešto ambicioznijeg televizijskog filma, naročito ako se uzmu u obzir rešenja u pogledu scenografije i odnosa među likovima koja mu je u amanet ostavio Norgaard, ipak bitno manje ambiciozan reditelj.
Lie Kaas i Fares su ponovo šarmantni ali je depresija Lie Kaasovog junakia usiljena i neubedljiva, kao što ni njegov "povratak u sedlo" nema dovoljno ubedljivost ili opravdanost. Isto tako cela priča o verovanju i ateizmu deluje više kao posledica prva sezone TRUE DETECTIVEa i prigodan tematski ukras nego organski deo lika.
* * 1/2 / * * * *
Ja sam do sada gledao prvi i treći film u seriji, i Molandov film je svakako bolji od Norgaardovog KVINDEN I BURET, ali rekao bih da ovde zaista literarni predložak pokazuje svoje limite. Naprosto, Jussi-Adler Olsen ne nudi krimić koji suštinski može da se izdvoji od drugih. Nema tu ni specifične Scandi Noir atmosfere ili inovacija, niti nekih opštih žanrovskih oseveženja. Misterije tog nivoa su nažalost odavno u domenu interesovanja televizije a ne filma.
Tako i Molandov pokušaj da svemu doda filmski intenzitet na kraju ipak rezultira dometom nešto ambicioznijeg televizijskog filma, naročito ako se uzmu u obzir rešenja u pogledu scenografije i odnosa među likovima koja mu je u amanet ostavio Norgaard, ipak bitno manje ambiciozan reditelj.
Lie Kaas i Fares su ponovo šarmantni ali je depresija Lie Kaasovog junakia usiljena i neubedljiva, kao što ni njegov "povratak u sedlo" nema dovoljno ubedljivost ili opravdanost. Isto tako cela priča o verovanju i ateizmu deluje više kao posledica prva sezone TRUE DETECTIVEa i prigodan tematski ukras nego organski deo lika.
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment