Pisao sam o filmu LADIES CLUB Janet Greek i tada sam pomenuo da je SPELLBINDERS njen cenjeniji i zapaženiji film koji se danas više navodi kao referenca.
Kada nas je Adam Greenberg napustio setio sam se da je poslednji film koji sam gledao sa njegovom fotkom bio upravo LADIES CLUB i to me je navelo da se od njega oprostim SPELLBINDERSom.
Ovaj film više nisam ni siguran da li sam ili nisam gledao ranije, ali to nije ni važno.
Na ovo gledanje danas, nemam nikakvu sumnju da je LADIES CLUB ne samo provokativniji film Janet Greek već suštinski i bolji.
U SPELLBINDERSu naprosto nema previše napetosti, a ni strave. Iako sam preokret koji se desi na kraju nije toliko očigledan, ipak nas zadesi u fazi kada nam nije ni previše bitno.
Prosto, priči nedostaje tenzija, a nema ni strave. Sve se odvije prilično lagano, bez ikakvog pravog egzistencijalnog ili bilo kog drugog nemira.
Kelly Preston kao naslovna junakinja donosi minimum koji očekujemo od nje, ali nažalost, ne i nešto više od toga. Jedan od razloga zašto u filmu nema više tenzije jeste i prilično komotan stav sa kojim ona igra taj lik.
Iako su i rediteljka i scenaristkinja žene, i dalje ne znam tačno kako SPELLBINDERS završava na raznim feminističkim revijama filmova, ali to na stranu, poptuno mi je nejasno kako na njih zapravo ne ide LADIES CLUB.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment