KAZAKH SCARY TALES

KAZAKH SCARY TALES je naslov pod kojim je Adilkan Jeržanov na filmskim festivalima prikazivao tri spojene epizode svoje anthology serije Казахские страшные сказки i u njima je sadržao jednu zaokruženu priču.

KAZAKH SCARY TALES su mnogi kritičari vrednovali kao film, ali kako sam ga ja gledao iz epizoda, svaka je imala špicu i izlazila sa razmakom između emitovanja, pokušaću da ga tretiram kao nešto što se nominalno može nazvati filmom ali to ipak nije, niti sam ga ja gledao u toj formi.

Šta KAZAKH SCARY TALES jeste?

Recimo da bismo ove tri epizode mogli tretirati baš kao to - tri epizode koje kada se spoje tvore jedan televizijski film.

I, kao takav, slobodno mogu reći da je KAZAKH SCARY TALES odličan televizijski film, dakle ne bioskopski, ali ne ni striming, već baš televizijski.

Priču su mnogi poredili sa TWIN PEAKSom, i to ima smisla, neki sa THE WICKER MAN, što takođe ima smisla, ali meni je moram priznati najviše ličila na DYLAN DOGa.

Svakako da izuzetno filmični Kuantay Abdimadi kanališe Kylea MachLachlana u svom underplayu i uzdržanosti, pa donekle i u dizajnu kao gradski inspektor koji dolazi u Karatas (mitsko mesto koje je Jeržanov osmislio da mu služi kao Kingu Castle Rock) ali sa Dylanom deli jedan dodatni sloj ikoničnosti jer Abdimadi nosi dozu stripskog u sebi, na onaj način kako je Dylan Dog obesmrtio Ruperta Everetta i zašto barem po izgledu Routh nije bio promašen izbor onomad (iako sve ostalo jeste). Isto tako sa Dylanom deli otvorenost prema mogućnosti da bizarni slučaj u lokalno karataskom porodilištu ima u sebi mističnu dimenziju, da se tiče lokalnog folklora i monstruma poteklog odakle, kao što je i sam način rešavanja slučaja dylandogovski.

Jeržanov svemu ovome prilazi sa dosta smisla za humor, ali nikada ne dopušta da se stvar preoptereti tatijevskim egzibicijama. Televizijski film je atmosferičan, strava je više u likovima nego u nekim eksplicitnim ripper sekvencama ali ima i toga. I svakako da je recimo manjak klasičnih ripper sekvenci nešto što ovaj film diferencira od bioskopskog horora.

Isto tako, nema nikakve sumnje da Jeržanov ovde radi za izvoz, i da želi da nastupi na tržištu serija i horora, i rekao bih da ima produkt koji veoma dobro može da prođe.

Sigurno da nije teško zamisliti ovo kao televizijski film na nekom programu bilo gde u svetu, pa i kod nas, kao što je još lakše zamisliti ovu seriju u ponudi nekog sofisticiranijeg strimera.