Pogledao sam TUNNEL Seung-hun Kima i mogu reći da mi je ovo jedan od najkrupnijih podbačaja ove sezone. Posle eksplozivnog prodora na internacionalnu scenu sa filmom A HARD DAY, Seung-hun Kim je snimio film sa kojim je trebalo da utvrdi svoju poziciju ali rezultat je nezanimljiv, razvučen i što je možda najproblematičnije - rediteljski i scenaristički nesiguran film.
TUNNEL s jedne strane pokušava da bude film katastrofe o čoveku zarobljenom u tunelu i pokušajima da ga otkopaju, a s druge strane pšokušava da bude društvena kritika poput klasika Billy Wildera ACE IN THE HOLE. Na kraju ne uspeva da bude ni jedno ni drugo, iako je više ovo prvo, i to mu je prvi i drugi krupan problem. Prvi je dakle to što film nije ubedljiv ni u jednom tematskom okviru kog se latio. Kao film katastrofe nije napet, kao društvena kritika nije se ozbiljno posvetio niti jednom aspektu i samo je čačnuo pitanje medija i dnevne politike. Drugi problem je to što je prevagnuo film katastrofe - a to je kao u mnogo slučajeva do sada neodrživo kao koncept kad je čovek suočen sa tako ogromnom pretnjom kao što je zatrpavanje. Ako Oliver Stone to nije uspeo da savlada u WORLD TRADE CENTERu, nisam siguran kako je Seung-hun Kim mislio da to postigne u TUNNELu. Njegov junak je zatrpan ali pretnja varira u skladu sa potrebama reditelja. Od apsolutne zakopanosti na početku, do relativne pokretljivosti kada autor shvati da je ovo prvo dosadno, pa sve do potpune oslobođenosti tela kada shvati da je i ovo drugo dosadno. Seung-hun Kim pokušava da pobedi limite vlastitog koncepta menjajući propozicije junakovog udesa i time na kraju čini film proizvoljnim.
Ta proizvoljnost unutar situacije koju film obrađuje prisutna je i u sporednom toku koji se dešava "na slobodi", "van tunela", gde imamo motive koji se javljaju jedan za drugim, kako se jedan polako potroši dobijamo drugi. Ne samo da je isključivo u početku TUNNEL povezao ova dva sveta, već kasnije ne uspeva da spreči njihovo raslojavanje i na kraju potpuno zanemaruje eventualni suspense proistekao iz pokušaja spasavanja.
Seung-hun Kim je imao dobre uslove za rad i TUNNEL je dobro realizovan film u svakom pogledu. Drago mi je da svi ovi ozbiljni nedostaci nisu omeli recepciju filma u SAD pre svega gde je čak išao i u bioskope. Seung-hun Kim ostaje reditelj na kog treba obratiti pažnju ali TUNNEL ostaje daleko ispod onoga što se od njega očekivalo.
* * / * * * *
TUNNEL s jedne strane pokušava da bude film katastrofe o čoveku zarobljenom u tunelu i pokušajima da ga otkopaju, a s druge strane pšokušava da bude društvena kritika poput klasika Billy Wildera ACE IN THE HOLE. Na kraju ne uspeva da bude ni jedno ni drugo, iako je više ovo prvo, i to mu je prvi i drugi krupan problem. Prvi je dakle to što film nije ubedljiv ni u jednom tematskom okviru kog se latio. Kao film katastrofe nije napet, kao društvena kritika nije se ozbiljno posvetio niti jednom aspektu i samo je čačnuo pitanje medija i dnevne politike. Drugi problem je to što je prevagnuo film katastrofe - a to je kao u mnogo slučajeva do sada neodrživo kao koncept kad je čovek suočen sa tako ogromnom pretnjom kao što je zatrpavanje. Ako Oliver Stone to nije uspeo da savlada u WORLD TRADE CENTERu, nisam siguran kako je Seung-hun Kim mislio da to postigne u TUNNELu. Njegov junak je zatrpan ali pretnja varira u skladu sa potrebama reditelja. Od apsolutne zakopanosti na početku, do relativne pokretljivosti kada autor shvati da je ovo prvo dosadno, pa sve do potpune oslobođenosti tela kada shvati da je i ovo drugo dosadno. Seung-hun Kim pokušava da pobedi limite vlastitog koncepta menjajući propozicije junakovog udesa i time na kraju čini film proizvoljnim.
Ta proizvoljnost unutar situacije koju film obrađuje prisutna je i u sporednom toku koji se dešava "na slobodi", "van tunela", gde imamo motive koji se javljaju jedan za drugim, kako se jedan polako potroši dobijamo drugi. Ne samo da je isključivo u početku TUNNEL povezao ova dva sveta, već kasnije ne uspeva da spreči njihovo raslojavanje i na kraju potpuno zanemaruje eventualni suspense proistekao iz pokušaja spasavanja.
Seung-hun Kim je imao dobre uslove za rad i TUNNEL je dobro realizovan film u svakom pogledu. Drago mi je da svi ovi ozbiljni nedostaci nisu omeli recepciju filma u SAD pre svega gde je čak išao i u bioskope. Seung-hun Kim ostaje reditelj na kog treba obratiti pažnju ali TUNNEL ostaje daleko ispod onoga što se od njega očekivalo.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment