Pogledao sam film IME: DOBRICA, PREZIME: NEPOZNATO Srđe Penezića. Reč je o jednom od onih filmova koji me ispunjavaju neizmernim besom. Prvi razlog za to je činjenica da je film skandalozan, u razmerama koje su čak i srpski filmovi dostizali vrlo retko i samo u najekstremnijim slučajevima. Drugi razlog je činjenica da je taj film snimio Srđa Penezić, potpisnik sasvim korektnog animiranog filma FILM NOIR. Ono što je u FILM NOIRu bilo najproblematičnije jeste samo naslov, ali i Darrow je radio strip HARD BOILED, pa i Woo je snimio taj film, te ne možemo Srđu kriviti da je izmislio pretencioznost. Štaviše, u vreme kada je izašao, ovaj srpsko-američki projekat delovao je unekoliko i osvežavajuće.
IME: DOBRICA, PREZIME: NEPOZNATO je diletantski tour de force u kome je svaki član ekipe imao svoju zasebnu ariju blamiranja. Međutim, možda je najžalosnije to što su autori ovog filma umislili da su u stanju da snime nekakav meta-film, odnosno da su nesvesni svoje nesposobnosti da snime čak i najobičniji film, krenuli da prevailaze formu i da nam sole pamet.
Penezićevi intervjui su vrcali od dosta sujetnih opservacija o tome kako je napustio Jugoslaviju zbog toga što je eto ovde bio nezadovoljan onim što se snima. Međutim, ovaj film je u svojoj prvoj polovini baziran na korišćenju kadrova sa Slavkom Štimcem kao readymadea, i toliko je opterećen Štimčevom ikonničnošću da se s pravom možemo upitati kako je to Penezić bio nezadovoljan onim što se snima ovde kada je svoj novi film u potpunosti i bez nekog odmaka znatnim delom bazirao upravo na referencama na taj jugoslovenski kinematografski "drek". Možda bi bilo bolje da je ostao ovde i sam snimao Štimca kako raste nego što danas koristi te materijale na estetski i tehnički potpuno skaredan način.
Sve ovo naizgled vuče na neki zabavan promašaj, na nešto uz šta se možemo zabavljati intoksikovani kada nas "malo prođe" ljutnja što se snima ovo a ne nešto drugo. Međutim, kad se podvuče crta, PRENOM DOBRICA ne sadrži ništa što je moguće gledati dva puta ili što je potrebno videti barem jedanput.
IME: DOBRICA, PREZIME: NEPOZNATO je diletantski tour de force u kome je svaki član ekipe imao svoju zasebnu ariju blamiranja. Međutim, možda je najžalosnije to što su autori ovog filma umislili da su u stanju da snime nekakav meta-film, odnosno da su nesvesni svoje nesposobnosti da snime čak i najobičniji film, krenuli da prevailaze formu i da nam sole pamet.
Penezićevi intervjui su vrcali od dosta sujetnih opservacija o tome kako je napustio Jugoslaviju zbog toga što je eto ovde bio nezadovoljan onim što se snima. Međutim, ovaj film je u svojoj prvoj polovini baziran na korišćenju kadrova sa Slavkom Štimcem kao readymadea, i toliko je opterećen Štimčevom ikonničnošću da se s pravom možemo upitati kako je to Penezić bio nezadovoljan onim što se snima ovde kada je svoj novi film u potpunosti i bez nekog odmaka znatnim delom bazirao upravo na referencama na taj jugoslovenski kinematografski "drek". Možda bi bilo bolje da je ostao ovde i sam snimao Štimca kako raste nego što danas koristi te materijale na estetski i tehnički potpuno skaredan način.
Sve ovo naizgled vuče na neki zabavan promašaj, na nešto uz šta se možemo zabavljati intoksikovani kada nas "malo prođe" ljutnja što se snima ovo a ne nešto drugo. Međutim, kad se podvuče crta, PRENOM DOBRICA ne sadrži ništa što je moguće gledati dva puta ili što je potrebno videti barem jedanput.
No comments:
Post a Comment