Pogledao sam Дуэлянт Alekseja Mizgirjova, jedan od onih filmova koji epitetu "nolanovski" daju pozitivan predznak. Дуэлянт je priča o profesionalnom "dvobojašu", aristokrati koji izlazi na dvoboje umesto onih koji su izazvani i poznat je nemilosrdnoj efikasnosti. Kada počne da naslućuje kako dvoboji na koje biva pozvan nisu slučajnost i da iza spiska njegovih ubijenih protivnika postoji itekakva povezanost, glavni junak odlučuje da sazna o čemu se radi i čije je oruđe postao.
Mizgirjov je slično Gavinu O'Connoru u THE ACCOUNTANT na neki način kanalisao Batmana, naravno ovog puta bez Afflecka i direktnih referenci, međutim to je taj svet frankmillerovskog mračnog trilera, sa gradom čija korozivnost čini da se i on sam nametne kao jedan od protagonista filma. Mizgirjovljev film nosi stripovsku stilizaciju, ne samo u pogledu produkcionog dizajna već i same postavke likova, i ta mačistička, narcisoidna poza koju on gradi zaista uspeva da profunkcioniše. Pjotr Fjorodov u glavnoj ulozi kanališe nešto mladog Mela Gibsona.
Za ovako visokoestetizovan film, Mizgirjovljev rediteljski postupak je začuđujuće visceralan, i to nesamo u scenama obračuna već i u rekonstrukcijama balova gde se opredeljuje sa dosta fokusirane pokrete kamere koja je vezana uz likove, sa specifičnom optikom kakvu sam upravo viđao u ruskom art houseu, recimo kod Germana Mlađeg pa čak i kod Sokurova, koliko god to suludo zvučalo.
Mizigrovljeva struktura na nivou scenarija možda jeste mogla biti kudikamo elegantnija, ali to zaista nije preveliki problem jer način prelazaka u retrospekcije ima tvrd, filmičan pristup.
Ruski producent Aleksandar Rodnjanski smatra da je Дуэлянт nova generacija ruskih blokbastera koji stavljaju akcenat na inteligentan zaplet. Ne bih išao toliko daleko da taj "nolanovski" element utiska o inteligenciji nazovem autentičnom "pameću", ali da u ovom filmu Rusi definitivno nude autentičan pečat kakav su recimo imali Korejanci.
* * * / * * * *
Mizgirjov je slično Gavinu O'Connoru u THE ACCOUNTANT na neki način kanalisao Batmana, naravno ovog puta bez Afflecka i direktnih referenci, međutim to je taj svet frankmillerovskog mračnog trilera, sa gradom čija korozivnost čini da se i on sam nametne kao jedan od protagonista filma. Mizgirjovljev film nosi stripovsku stilizaciju, ne samo u pogledu produkcionog dizajna već i same postavke likova, i ta mačistička, narcisoidna poza koju on gradi zaista uspeva da profunkcioniše. Pjotr Fjorodov u glavnoj ulozi kanališe nešto mladog Mela Gibsona.
Za ovako visokoestetizovan film, Mizgirjovljev rediteljski postupak je začuđujuće visceralan, i to nesamo u scenama obračuna već i u rekonstrukcijama balova gde se opredeljuje sa dosta fokusirane pokrete kamere koja je vezana uz likove, sa specifičnom optikom kakvu sam upravo viđao u ruskom art houseu, recimo kod Germana Mlađeg pa čak i kod Sokurova, koliko god to suludo zvučalo.
Mizigrovljeva struktura na nivou scenarija možda jeste mogla biti kudikamo elegantnija, ali to zaista nije preveliki problem jer način prelazaka u retrospekcije ima tvrd, filmičan pristup.
Ruski producent Aleksandar Rodnjanski smatra da je Дуэлянт nova generacija ruskih blokbastera koji stavljaju akcenat na inteligentan zaplet. Ne bih išao toliko daleko da taj "nolanovski" element utiska o inteligenciji nazovem autentičnom "pameću", ali da u ovom filmu Rusi definitivno nude autentičan pečat kakav su recimo imali Korejanci.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment