Pogledao sam FRITZ LANG Gordiana Maugga, priču o tome kako je slučaj Petera Kuertena poslužio kao inspiracija Fritzu langu za film M. Maugg snima ovaj film u crno-beloj tehnici, pokušavajući da evocira vajmarsku epiohu, i imaginarijum Fritza Langa, ali i kao priliku da inkorporira dokumentarni materijal. U određenom smislu, korišćenje crno-bele slike otvara mogućnost da se bolje uđe u kreativni štimung Friza Langa.
Međutim, Maugg kreće sa prevelikim učitavanjima, prvo psotavljajući langa delimično u ulogu detektiva u duhu brojnih sličnih "fikcionalizacija" nastanaka poznatih dela i života poznatih umetnika, da bi potom previše elemenata iz Langove biografije učitao u ovaj slučaj i iskoristio tu zgodu kao evokaciju nastanka njegovog bitnog, ako ne i najbitnijeg dela, ali i kao dekonstrukciju traumatičnog iskustva iz langove prošlosti.
Maugg je hteo da napravi ultimativnu studiju Langa u formi igranog filma, a na kraju je snimio samo jednu krišku njegove priče koja u mnogim svojim zaključcima deluje skoro pa tabloidno.
Ljunitelji filma međutim ovde imaju retku priliku da vide igrenjak o Langu, da vide njegove odnose sa nekim bitnim ličnostima kao što je Thea Von Harbou itd. pa za ovaj film na kraju krajeva ne možemo reći da je sasvim nezanimljiv ljubiteljima filmske istorije. Lang je kod Godarda ostvario kultnu ulogu igrajući samog sebe, kod Karpa i Vučićevića je takođe bio fikcionalizovan, ali Mauggov film pretenduje na najveću dokumentarnost među njima.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment