Pogledao sam DOCTOR STRANGE Scotta Derricksona. Slično ANT-MANu, moram priznati da mi je Marvelov "mali film" više nego prijao nego oni veliki. Derrickson nije Peyton Reed, ali ovog puta uspeo je da skupi dobru ekipu i ispred i iza kamere i da kompenzuje većinu inherentnih nedostataka koje mu nosi strip i sve ono za šta se opredelio u tom story arcu. Ovde je kao u ANT-MANu fokus na origin storyju a negativac je tu tek kao katalizator na kome će junak pokazati da je savladao korišćenje novostečenih moći.
Otud slobodno možemo reći da je antagonista, iako ga igra Mads Mikkelsen, najslabija tačka ovog filma, ali i sama borba sa njim je sporedna stvar. Glavni je Doctor Strange i Benedict Cumberbatch u toj ulozi, a to je svakako jača strana ovog filma. Derrickson je sa glumačkom ekipom u kojoj su Cumberbatch, Rachael McAdams i Tilda Swinton pre svega dobio postavu koja može da unese nužnu dozu humora u ogroman broj newagey monologa, predavanja, savetovanja i sveopšrti grandstanding po kome su Marvelovi filmovi poznati ovde uglavnom biva tretiran sa ogromnom dozom ironije, a za to treba da budemo zahvalni i scenariju koji potpisuju Jon Spaihts i C. Robert Cargill zajedno sa rediteljem.
U tom smislu, humor i duh(ovitost) su ključ kroz koji su rešene i neke druge neuralgične tačke Marvelovih filmova, a pored grandstandinga to su svakako obračuni sa moćnim supernegativcima. Ovde se pojavljuje jedan od grotesknijih Dormammu, ali je način na koji ga Strange porazi izuzetno duhovit, kao da je film u toj fazi potpuno svestan svoje grotesknosti i želi da je amortizuje na najbolji mogući način.
Ipak, sve ovo ne znači da je Derrickson u potpunosti uspeo da sapne materijal kog se dohvatio i da ga je u celosti preveo na efektan filmski jezik. Brojne krutosti Marvelovog filmskog univerzuma i dalje postoje, međutim ovaj recept u načelu zaista funkcioniše. Međutim, jedan od efekata svakako jeste i to da uprkos visokom budžetu DOCTOR STRANGE ne deluje onoliko major i onoliko ambiciozno koliko bi se očekivalo od filma tog profila. Meni to ne da nije smetalo već mi je čak i prijalo jer se ispostavlja da mi u MCU ekranizacijama zapravo najviše smetaju oni gengbengovi sa CGI vanzemaljcima a toga ovde upadljivo nema. Ipak, ostavljam mogućnost da onima koji vole AVENGERSe sve ovo bude preblago.
DOCTOR STRANGE dosta referiše na Nolana. Pored origin storyja koji dominira filmom kao u BATMAN BEGINS i vrlo sličnim miljeima u kojima se origin dešava, tu su i akcione sekvence sa transformacijama realnosti koje su preslikane iz INCEPTIONa. Odavno smo elaborirali na primeru WINTER SOLDIERa koji je preslikavao akcione scene iz HEATa i TRUE LIESa kako MCU ne preza da preuzme čitava rešenja i ovde je to urađeno tehnikom "ključ u ruke". Međutim, Derricksonov film nosi i neke suštinske sličnosti sa Nolanovom dramaturgijom, pre svega u pogledu tog koncipiranja scena kao "tutoriala" kojim se pojašnjavaju propozicije pojedinih moći i okolnosti. Takav je i opšti utisak filma - vrlo nolanovski jer DOCTOR STRANGE ima nameru da publici ostavi utisak da je pametnija nego što jeste. Derrickson nije neki vizuelni genije, ali u saradnji sa DPjem Ben Davisom kog znamo iz Matthew Vaughnovog KICK-ASSa, britanskim specijalistom da napravi film da izgleda skupo, kreira solidan look filma, naravno dokle god gledaoci mogu da pređu preko konvencija oko nošenja arhaičnih kostima u modernom gradu.
DOCTOR STRANGE je film koji možda neće zadovoljiti one koji očekuju nešto AVENGERSoidno, i što se mene tiče, nije dobacio do GUARDIANSa, ali u tom opštem građenju kohezije u MCU, čini mi se da je uspeo da doda nešto svoje.
* * * / * * * *
Otud slobodno možemo reći da je antagonista, iako ga igra Mads Mikkelsen, najslabija tačka ovog filma, ali i sama borba sa njim je sporedna stvar. Glavni je Doctor Strange i Benedict Cumberbatch u toj ulozi, a to je svakako jača strana ovog filma. Derrickson je sa glumačkom ekipom u kojoj su Cumberbatch, Rachael McAdams i Tilda Swinton pre svega dobio postavu koja može da unese nužnu dozu humora u ogroman broj newagey monologa, predavanja, savetovanja i sveopšrti grandstanding po kome su Marvelovi filmovi poznati ovde uglavnom biva tretiran sa ogromnom dozom ironije, a za to treba da budemo zahvalni i scenariju koji potpisuju Jon Spaihts i C. Robert Cargill zajedno sa rediteljem.
U tom smislu, humor i duh(ovitost) su ključ kroz koji su rešene i neke druge neuralgične tačke Marvelovih filmova, a pored grandstandinga to su svakako obračuni sa moćnim supernegativcima. Ovde se pojavljuje jedan od grotesknijih Dormammu, ali je način na koji ga Strange porazi izuzetno duhovit, kao da je film u toj fazi potpuno svestan svoje grotesknosti i želi da je amortizuje na najbolji mogući način.
Ipak, sve ovo ne znači da je Derrickson u potpunosti uspeo da sapne materijal kog se dohvatio i da ga je u celosti preveo na efektan filmski jezik. Brojne krutosti Marvelovog filmskog univerzuma i dalje postoje, međutim ovaj recept u načelu zaista funkcioniše. Međutim, jedan od efekata svakako jeste i to da uprkos visokom budžetu DOCTOR STRANGE ne deluje onoliko major i onoliko ambiciozno koliko bi se očekivalo od filma tog profila. Meni to ne da nije smetalo već mi je čak i prijalo jer se ispostavlja da mi u MCU ekranizacijama zapravo najviše smetaju oni gengbengovi sa CGI vanzemaljcima a toga ovde upadljivo nema. Ipak, ostavljam mogućnost da onima koji vole AVENGERSe sve ovo bude preblago.
DOCTOR STRANGE dosta referiše na Nolana. Pored origin storyja koji dominira filmom kao u BATMAN BEGINS i vrlo sličnim miljeima u kojima se origin dešava, tu su i akcione sekvence sa transformacijama realnosti koje su preslikane iz INCEPTIONa. Odavno smo elaborirali na primeru WINTER SOLDIERa koji je preslikavao akcione scene iz HEATa i TRUE LIESa kako MCU ne preza da preuzme čitava rešenja i ovde je to urađeno tehnikom "ključ u ruke". Međutim, Derricksonov film nosi i neke suštinske sličnosti sa Nolanovom dramaturgijom, pre svega u pogledu tog koncipiranja scena kao "tutoriala" kojim se pojašnjavaju propozicije pojedinih moći i okolnosti. Takav je i opšti utisak filma - vrlo nolanovski jer DOCTOR STRANGE ima nameru da publici ostavi utisak da je pametnija nego što jeste. Derrickson nije neki vizuelni genije, ali u saradnji sa DPjem Ben Davisom kog znamo iz Matthew Vaughnovog KICK-ASSa, britanskim specijalistom da napravi film da izgleda skupo, kreira solidan look filma, naravno dokle god gledaoci mogu da pređu preko konvencija oko nošenja arhaičnih kostima u modernom gradu.
DOCTOR STRANGE je film koji možda neće zadovoljiti one koji očekuju nešto AVENGERSoidno, i što se mene tiče, nije dobacio do GUARDIANSa, ali u tom opštem građenju kohezije u MCU, čini mi se da je uspeo da doda nešto svoje.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment