Pogledao sam GESPENSTER Christiana Petzolda, melodramu sa lezbo tonovima, o sirotici koja u nekoliko dana pronalazi ljubavnicu a možda i porodicu koju nikada nije imala. Petzold se u ovom filmu ponovo bavi svojim opsesivnim temama identiteta i iznova nudi zanimljivo zamišljenu priču koju nažalost ne uspeva da postavikao skladnu celinu ni u dramaturškom pogledu, niti uspeva da ponudi raskošnije vizuelno rešenje.
U vizuelnom pogledu, on ovde kombinuje svoj krajnje smireni, klinički, konvencionalni sistem kadriranja, sa akademski postavljenim akcentima ali i festivalsku kameru u pokretu koja prati potiljak junaka, čime neuspešno pokušava da digne tonus filma.
Dramaturški nesklad na nivou vođenja dve separatne priče dovodi do utiska o pripovedačkoj proizvoljnosti.
* * / * * * *
U vizuelnom pogledu, on ovde kombinuje svoj krajnje smireni, klinički, konvencionalni sistem kadriranja, sa akademski postavljenim akcentima ali i festivalsku kameru u pokretu koja prati potiljak junaka, čime neuspešno pokušava da digne tonus filma.
Dramaturški nesklad na nivou vođenja dve separatne priče dovodi do utiska o pripovedačkoj proizvoljnosti.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment