U OLUJI je debitantski film Vatroslava Mimice, snimljen po scenariju koji je reditelj napisao u saradnji sa Veljkom Bulajićem i DPjem Franom Vodopivecom. Bulajić je inače u filmu ostvario zapaženu i začuđujuće zrelu ulogu kao smutljivi katolički sveštenik u malom primorskom mestu. Ovaj film je generalno mali pregled "ko je ko" u hrvatskoj kinematografiji pa se pored Mimice, Bulajića i Vodopiveca na špici mogu videti još i imena Vladimira Tadeja, Mate Relje i sl.
U OLUJI je konvencionalna melodrama koja u sebi sadrži sve potrebne elemente od zabune, preko zavere pa sve do zabranjene ljubavi i Mimica do kraja uspeva da je zadovoljavajuće sprovede. Ipak, čini se da je u pojedinim deonicama nekim stvarima prišao dosta impresionistički tako da je film pre svega u početku morao biti malo jasniji u pripovedačkom smislu. Očigledno je da se Mimica u radu na ovom filmu borio sa nizom ličnih ambicija, pokušaja da već na početku prevaziđe određene pripovedačke forme, i ovu dosta jednostavnu i zbog toga automatski pitku priču pokušavao je da oneobiči nekim zahtevima kojima tu nije bilo mesto.
Ipak, u krajnjem zbiru, U OLUJI uspeva da profunkcioniše upravo zahvaljujući svojoj čitljivoj i jasnoj melodramskoj postavci.
U glavnoj ulozi pojavljuje se Dragomir Felba, i već u prvim filmovima u istoriji našeg filma igra jednog prilično patiniranog junaka iako je tada imao tek 31 godinu. Mia Oremović u ulozi supruge njegovog brata i stare ljubavi je mogla biti žustrija i ona je nosilac te ukočenije starinske glume u ovom filmu.
Kako već rekoh, Veljko Bulajić je scene stealer u ulozi sveštenika.
Vodopivec je vrlo ambiciozno slikao ovaj film i uspeo je da isprati Mimičin dar za upotrebu detalja koja ponekad čak u ovom filmu više postaje neka vrsta demonstriranja rediteljskih moći nego suštinski bitan rediteljski postupak kao npr. u sceni hvatanja hobotnice. Vodopivec i Mimica takođe dosta eksploatišu raskošne primorske lokacije i na vrlo direktan način koriste oluju kao dramski akcenat.
Slična, doduše arhaičnija, melodrama bila je NEVJERA snimljena po Ivi Vojnoviću godinu dana kasnije, u režiji Vladimira Pogačića. U OLUJI i NEVJERA mogu biti odličan double bill primorskih melodrama iz ovog perioda.
* * * / * * * *
U OLUJI je konvencionalna melodrama koja u sebi sadrži sve potrebne elemente od zabune, preko zavere pa sve do zabranjene ljubavi i Mimica do kraja uspeva da je zadovoljavajuće sprovede. Ipak, čini se da je u pojedinim deonicama nekim stvarima prišao dosta impresionistički tako da je film pre svega u početku morao biti malo jasniji u pripovedačkom smislu. Očigledno je da se Mimica u radu na ovom filmu borio sa nizom ličnih ambicija, pokušaja da već na početku prevaziđe određene pripovedačke forme, i ovu dosta jednostavnu i zbog toga automatski pitku priču pokušavao je da oneobiči nekim zahtevima kojima tu nije bilo mesto.
Ipak, u krajnjem zbiru, U OLUJI uspeva da profunkcioniše upravo zahvaljujući svojoj čitljivoj i jasnoj melodramskoj postavci.
U glavnoj ulozi pojavljuje se Dragomir Felba, i već u prvim filmovima u istoriji našeg filma igra jednog prilično patiniranog junaka iako je tada imao tek 31 godinu. Mia Oremović u ulozi supruge njegovog brata i stare ljubavi je mogla biti žustrija i ona je nosilac te ukočenije starinske glume u ovom filmu.
Kako već rekoh, Veljko Bulajić je scene stealer u ulozi sveštenika.
Vodopivec je vrlo ambiciozno slikao ovaj film i uspeo je da isprati Mimičin dar za upotrebu detalja koja ponekad čak u ovom filmu više postaje neka vrsta demonstriranja rediteljskih moći nego suštinski bitan rediteljski postupak kao npr. u sceni hvatanja hobotnice. Vodopivec i Mimica takođe dosta eksploatišu raskošne primorske lokacije i na vrlo direktan način koriste oluju kao dramski akcenat.
Slična, doduše arhaičnija, melodrama bila je NEVJERA snimljena po Ivi Vojnoviću godinu dana kasnije, u režiji Vladimira Pogačića. U OLUJI i NEVJERA mogu biti odličan double bill primorskih melodrama iz ovog perioda.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment