Pogledao sam LAHKO NOČ, GOSPODIČNA Metoda Peveca. Reč je o prilično tankoj melodrami o ženu koju izneveravaju muškarci koja uprkos svojoj nedorečenosti i slabostima na nivou priče i idejnosti ipak pokazuje visok opšti nivo slovenačke kinematografije. Naime, u Sloveniji još uvek nije izgubljen odnos prema filmu kao jednom skupom sportu koji podrazumeva određenu tehničku usavršenost ili barem ispravnost.
Tako i kod Peveca, iako je film u suštini prilično šupalj i tanak, u čisto tehničkim aspektima ovo odaje utisak ozbiljne kinematografije. Dok se uvek možemo sporiti oko toga da li je uvođenje digitalne tehnike u srpski film i hiperprodukcija proistekla iz toga u dovoljnoj meri rezultirala kvalitetom (nekim kvalitetom svakako jeste) sasvim sigurno je rezultirala ozbiljnim srozavanjem svih standarda i u krajnjoj liniji gubitkom aure koju je kinematografija imala.
Iz perioda u kome se kao ključno pitanje postavljalo šta sve iz nekog razloga nije snimljeno, odjednom smo došli u situaciju da se pitamo šta sve jeste snimljeno.
Iako Pevecov film u određenom smislu spada u naslove koji svakako nisu bili neophodni ni slovenačkoj kinematografiji ni njemu samom kao reditelju, nema nikakvog spora da barem tehnička ispravnost i elementarni zanatski nivo ne vređaju publiku.
Otud, ako imamo u vidu šta nam sve priređuje "regionalna" kinematorafija, LAHKO NOČ ima neke vrline koje se inače podrazumevaju ali se kod nas moraju istaći.
Isto tako, šteta je što jedna u osnovi jednostavna i pitka (malo)građanska melodrama kao što je ova nije nešto ubedljivije i interesantnije urađena jer u istoriji jugoslovenskog filma a naročito na savremenoj sceni nedostaju tako čisto postavljeni žanrovski filmovi.
Inače, uz celovečerni IZLET i još jedan kratki film, LAHKO NOČ predstavlja treći film na ovogodišnjem FSF koji se dotiče teme raka dojke. Ne znam da li je to neka goruća društvena tema ili moda, niti je to iko od Slovenaca uspeo da mi objasni, ali ova bolest se ove godine često koristi kao detalj za opisivanje karaktera.
* * / * * * *
Tako i kod Peveca, iako je film u suštini prilično šupalj i tanak, u čisto tehničkim aspektima ovo odaje utisak ozbiljne kinematografije. Dok se uvek možemo sporiti oko toga da li je uvođenje digitalne tehnike u srpski film i hiperprodukcija proistekla iz toga u dovoljnoj meri rezultirala kvalitetom (nekim kvalitetom svakako jeste) sasvim sigurno je rezultirala ozbiljnim srozavanjem svih standarda i u krajnjoj liniji gubitkom aure koju je kinematografija imala.
Iz perioda u kome se kao ključno pitanje postavljalo šta sve iz nekog razloga nije snimljeno, odjednom smo došli u situaciju da se pitamo šta sve jeste snimljeno.
Iako Pevecov film u određenom smislu spada u naslove koji svakako nisu bili neophodni ni slovenačkoj kinematografiji ni njemu samom kao reditelju, nema nikakvog spora da barem tehnička ispravnost i elementarni zanatski nivo ne vređaju publiku.
Otud, ako imamo u vidu šta nam sve priređuje "regionalna" kinematorafija, LAHKO NOČ ima neke vrline koje se inače podrazumevaju ali se kod nas moraju istaći.
Isto tako, šteta je što jedna u osnovi jednostavna i pitka (malo)građanska melodrama kao što je ova nije nešto ubedljivije i interesantnije urađena jer u istoriji jugoslovenskog filma a naročito na savremenoj sceni nedostaju tako čisto postavljeni žanrovski filmovi.
Inače, uz celovečerni IZLET i još jedan kratki film, LAHKO NOČ predstavlja treći film na ovogodišnjem FSF koji se dotiče teme raka dojke. Ne znam da li je to neka goruća društvena tema ili moda, niti je to iko od Slovenaca uspeo da mi objasni, ali ova bolest se ove godine često koristi kao detalj za opisivanje karaktera.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment