Pogledao sam THE THREE MUSKETEERS Paul WS Andersona u 2D i mogu reći da je završna posveta Berndu Eichingeru apsolutno zaslužena. Bernd je dobio posvetu na jednom filmu koji apsolutno potvrđuje njegovu filozofiju pravljenja evropskog repertoarskog filma sa holivudskim produkcionim kapacitetima ali i sa dimenzijom nekog evropskog doprinosa. Iako je Holivud poslednjih nekoliko decenija za svaku od nih pripremao po jednu Dumasovu ekranizaciju i uprkos tome što je iz tog domena posle Lestera najveće rezultate imao Wallace u MAN IN THE IRON MASK, Andersonov film pravi viđenje za drugu dekadu ovog milenijuma koje je istovremeno kičasto, tehološki aktuelno, steampunkersko i na vrlo zdrav način retro. Anderson svesno rizikuje da opterećujući svoj film aktuelnim specijalnim efektima snimi verziju Musketara koja će najbrže izaći iz mode, ali isto tako kroz saradnju Andrew Daviesa na scenarija, jednog barda BBCjeve škole pisanja, donosi sasvim dovoljno domišljatosti da do kraja cele priče glavni aduti ovog filma budu zapravo vrlo staromodni, vezani za dijaloge, nadmudrivanje i maštovite akrobacije koje su sticajem okolnosti realizovane kroz CGI.
Jedan od ključnih paradoksa na nivou vođenja priče je to da su sporedni likovi kudikamo razrađeniji od musketara među kojima samo Atos i D'Artanjan imaju nešto razvijenije karaktere, i to opet dosta je neobično da nejaki kralj ima razvijeniji lik od Rišeljea koji je dosta pitomo postavljen ako imamo u vidu da ga igra Christoph Waltz. Milla Jovovich kao Milady je odlična u svakom smislu i njen lik je recimo, disproporcionalno razvijen u odnosu na značaj u priču.
Međutim, uprkos ovim neobičnim pripovedačkim greškama, Dumasov roman je toliko podmazana mašina da tu praktično nema greške, a Anderson u pojedinim situacijama uspeva da čak i unapredi neke naizgled očekivano dobre, kao što je recimo maštovit, funkcionalan i upečatljiv kostim koji je dizajnirao Pierre-Yves Gayraud (kakvo prezime za kostimografa
).
Ostatak tehničkih rešenja je na nivou i iako sam gledao film u 2D jasno je šta je pripremano kao atrakcija za 3D i srećom film se ne bazira na tim detaljima, i u pojedinim fazama je izuzetno old school što mi je moram priznati prijalo.
THE THREE MUSKETEERS je spada u red filmova koje je naravno teško gledati bez izvesne doze ironije i samim tim nailazi na velike prepreke kako da tu ironiju prevaziđe. Naprosto posle dijaloga u CLERKSima o preduzimačima i radnicima koji su nastradali u STAR WARSu nije lako bez podsmešljivih komentara prihvatiti olako ubijanje pripadnika Kardinalove straže. Ali, ironija je u samoj suštini ekranizacija ovog romana jer reč je o delu u kome su Englezi negativci a najbolje ekranizacije su upravo oni napravili.
Kod nas naravno postoji još ta specifična dimenzija jer nas podseća na ljude koji su svojevremeno verovatno vođeni ovakvim sadržajima poželeli da služe Francuskoj. Shodno tome naša verzija bi bila priča o dečku sa selu nekadašnje Crvene beretke koji želi da pođe očevim stopama ali kada stigne u prestonicu shvati da oni više nisu na ceni...
Kraj filma je postavljen kao poziv publici da ovu inkarnaciju Dumasovog romana učini franšizom, nadam se da će narod to i uraditi.
* * * / * * * *
Jedan od ključnih paradoksa na nivou vođenja priče je to da su sporedni likovi kudikamo razrađeniji od musketara među kojima samo Atos i D'Artanjan imaju nešto razvijenije karaktere, i to opet dosta je neobično da nejaki kralj ima razvijeniji lik od Rišeljea koji je dosta pitomo postavljen ako imamo u vidu da ga igra Christoph Waltz. Milla Jovovich kao Milady je odlična u svakom smislu i njen lik je recimo, disproporcionalno razvijen u odnosu na značaj u priču.
Međutim, uprkos ovim neobičnim pripovedačkim greškama, Dumasov roman je toliko podmazana mašina da tu praktično nema greške, a Anderson u pojedinim situacijama uspeva da čak i unapredi neke naizgled očekivano dobre, kao što je recimo maštovit, funkcionalan i upečatljiv kostim koji je dizajnirao Pierre-Yves Gayraud (kakvo prezime za kostimografa
).Ostatak tehničkih rešenja je na nivou i iako sam gledao film u 2D jasno je šta je pripremano kao atrakcija za 3D i srećom film se ne bazira na tim detaljima, i u pojedinim fazama je izuzetno old school što mi je moram priznati prijalo.
THE THREE MUSKETEERS je spada u red filmova koje je naravno teško gledati bez izvesne doze ironije i samim tim nailazi na velike prepreke kako da tu ironiju prevaziđe. Naprosto posle dijaloga u CLERKSima o preduzimačima i radnicima koji su nastradali u STAR WARSu nije lako bez podsmešljivih komentara prihvatiti olako ubijanje pripadnika Kardinalove straže. Ali, ironija je u samoj suštini ekranizacija ovog romana jer reč je o delu u kome su Englezi negativci a najbolje ekranizacije su upravo oni napravili.
Kod nas naravno postoji još ta specifična dimenzija jer nas podseća na ljude koji su svojevremeno verovatno vođeni ovakvim sadržajima poželeli da služe Francuskoj. Shodno tome naša verzija bi bila priča o dečku sa selu nekadašnje Crvene beretke koji želi da pođe očevim stopama ali kada stigne u prestonicu shvati da oni više nisu na ceni...
Kraj filma je postavljen kao poziv publici da ovu inkarnaciju Dumasovog romana učini franšizom, nadam se da će narod to i uraditi.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment