Pogledao sam južnokorejski film POONGSAN Juhn Jaihonga koji je snimljen u produkciji i po scenariju Kim Ki Duka. Kim Ki Duk je meni bio jedan od gateway reditelja za savremeni južnokorejski film. Posle nekoliko remek-dela i nekoliko solidnih filmova početkom i sredinom dvehiljaditih zašao je u čudnu fazu u kojoj je između ostalog počeo da se gotovo lucbessonovski angažuje kao producent i scenarista, na filmovima svojih štićenika koji su često zalazili u žanrovske vode izvan art-house pristupa po kome je on poznat.
POONGSAN je jedan od tih filmova, akcioni film u osnovi kome Kim Ki Duk kao scenarista daje jednu egzistencijalističku dimenziju, pošavši od koncepta konstantnih dilema postavljenih pred junake u seriji 24 (sa kojom ima izvesnih dodirnih tačaka) prelamajući to sa svojim prepoznatljivim motivom junaka koji ništa ne progovara. U pojedinim momentima, Duk na nivou scenarija sjajne stvari ali isto tako neke dobre situacije razvodni ili ih iz potentne faze prevede u jeftinu političku alegoriju, ali mnogi od tih nedostataka nisu samo manjkavost scenarija nego i slabost Kim Ki Duka kao producenta koji je morao biti suroviji prema materijalu u montaži.
Jaihongov problem pak je to što je POONGSAN za nijansu slabije realizovan od ostatka savremenih korejskih akcijaša koji umeju da impresioniraju svojom veštinom. Jaihong je kompetentan ali isuviše konvencionalan i statičan u odnosu na ono što se recimo može videti u MOBY DICKu, SECRET REUNION, MARINE BOYu i sličnim naslovima.
To je šteta, pošto Kim Ki Dukov scenario ulazi dosta radikalno u neka pitanja ovog konflikta pokazujući vrlo detaljno igre između Severa i Juga, priče o oportunim disidentima koji beže sa Severa sa krajnje mutnim namerama, i južnjačkoj tajnoj službi koja ne preza od ucene kako bi ih iskoristila u propagandne svrhe. Kao i glavni junak, Kim Ki Duk nije ni na jednoj strani, ali ako imamo u vidu infantilizaciju sukoba Severa i Juga sprovedenu upravo kroz upliv disidenata onda je POONSANG jedan vrlo provokativan film jer dovodi u pitanje motive tih ljudi.
POONSANG je otud tehnički slabiji ali pripovedački i ideološki zanimljiviji od MOBY DICKa koji sam takođe nedavno gledao i sa kojim se tematski dotiče.
* * 1/2 / * * * *
POONGSAN je jedan od tih filmova, akcioni film u osnovi kome Kim Ki Duk kao scenarista daje jednu egzistencijalističku dimenziju, pošavši od koncepta konstantnih dilema postavljenih pred junake u seriji 24 (sa kojom ima izvesnih dodirnih tačaka) prelamajući to sa svojim prepoznatljivim motivom junaka koji ništa ne progovara. U pojedinim momentima, Duk na nivou scenarija sjajne stvari ali isto tako neke dobre situacije razvodni ili ih iz potentne faze prevede u jeftinu političku alegoriju, ali mnogi od tih nedostataka nisu samo manjkavost scenarija nego i slabost Kim Ki Duka kao producenta koji je morao biti suroviji prema materijalu u montaži.
Jaihongov problem pak je to što je POONGSAN za nijansu slabije realizovan od ostatka savremenih korejskih akcijaša koji umeju da impresioniraju svojom veštinom. Jaihong je kompetentan ali isuviše konvencionalan i statičan u odnosu na ono što se recimo može videti u MOBY DICKu, SECRET REUNION, MARINE BOYu i sličnim naslovima.
To je šteta, pošto Kim Ki Dukov scenario ulazi dosta radikalno u neka pitanja ovog konflikta pokazujući vrlo detaljno igre između Severa i Juga, priče o oportunim disidentima koji beže sa Severa sa krajnje mutnim namerama, i južnjačkoj tajnoj službi koja ne preza od ucene kako bi ih iskoristila u propagandne svrhe. Kao i glavni junak, Kim Ki Duk nije ni na jednoj strani, ali ako imamo u vidu infantilizaciju sukoba Severa i Juga sprovedenu upravo kroz upliv disidenata onda je POONSANG jedan vrlo provokativan film jer dovodi u pitanje motive tih ljudi.
POONSANG je otud tehnički slabiji ali pripovedački i ideološki zanimljiviji od MOBY DICKa koji sam takođe nedavno gledao i sa kojim se tematski dotiče.
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment