SOMNIUM

Racheal Cain je dugo spremala film SOMNIUM ali na kraju iz te velike želje izašao je film koji je mogao da bude zanimljiv, ali nije, međutim, i da jeste, ne bi doneo ništa naročito sveže.

Chloe Levine dosta ubedljivo igra devojku iz unutrašnjosti koja je došla u Los Anđeles sa željom da postane glumica. I onda dok ide na audicije je našla posao u klinici koja se bavi nekim visokotehnologizovanim mašinskim lečenjem psihičkih problema kroz snove.

Dakle, ona radi u servisu za snove u Fabrici snova, pitch je zaista nepogrešiv.

Međutim, onda se u svemu tome ne desi ništa. Malo lynchovske začudnosti koja ide malo u smeru horora, malo indie glume Petera Vacka u ulozi njenog bivšeg momka sa kojim je zaboleo rastanak, malo pokušaja Jonathona Schaecha da donese neke persiflaže holivudske ikoničnosti. I na kraju imamo film koji iskoristi mogućnost oniričkih scena da pobegne od sebe i ne kaže nam ništa.

U pogledu vizuelnog koncepta, ovo je rutinski film koji je uspeo da bude gledljiv na skromnom budžetu ali ne i da bude super na skromnom budžetu. Dakle, vidi se da nije bilo para ali to jeste pokriveno u meri da bi bolja priča i izvedba to nekako pokrili i izveli SOMNIUMa s margine, na kojoj će plašim se morati da ostane.

* 1/2 / * * * *