GOTHIC

GOTHIC Kena Russella mi se na novo gledanje manje dopao nego na prvo.

Film o susretu bračnih parova Shelley i Byron tokom kog je navodno pala opklada iz koje je nastao jedan od najčuvenijih horor romana kreće kao jedna raspojasana priča iz epohe o slavnim ličnostima da bi kasnije postepeno krenula da tone, ako ne u klasičan horor a onda u neke pulpy situacije strave koje su više neko vizuelno rešenje i uprizorenje mentalnih stanja nego nešto što treba da nas uplaši ili uvede u bilo kakvu vrstu nelagode i preispitivanja.

Efekat ovog upliva strave umanjen je time što je uvodni deo veoma površan i nekako neozbiljan. Russell nam od prvog trenutka pokazuje da nema neophodnu rigoroznost da iz jednog postupka skrene u drugi jer postupka isprva zapravo i nema. On odmah kreće raspojasano, sugerišući da sve može da se desi, i onda kad SVE i počne da se dešava, nije toliko efektno.

Ovde Russell ne spaja nespojivo, izuzev što fantazira opet unutar istinitog događaja i to radi prvoloptaški, međutim horori u ovom miljeu postoje, i po razmeri strave GOTHIC čak i zaostaje za nekim klasicima, i ozbiljne horor literature i kinematografije.

Greška u postupku sa početka kasnije se dakle nadoknađuje sporadičnim bljescima onoga po čemu je Russell poznat, a to su erotika i maštovita šok rešenja, ali je to ipak više na nivou bljeska nego što je kontinuirano ostvareno.

Otud, GOTHIC u izvesnom smislu - što je Russellov film nedopustivo i nije svojstveno - bolje stoji kad se o njemu priča, nego kada se gleda.

Talentovana podela u kojoj su Julian Sands, Gabriel Byrne, Natasha Richardson i Timothy Spall pomaže filmu i daje mu izvesni osećaj celovitosti.

* * / * * * *