SALOME 'S LAST DANCE je jedan od onih filmova u kojima Ken Russell uzima neku istorijsku okolnost, ukršta je sa nekom drugom i od toga pravi neku svoju zajebanciju.
Ovog puta, u bordelu iz kog je Oscar Wilde, priveden i potom suđen, njemu u čast biva postavljena njegova drama SALOME'S LAST DANCE. Dakle, tu postoji jasna doza teatralizma u postupku jer Russell u suštini zapravo snima predstavu i kao unutar nje Wilde ima neku refleksiju ali to je najtanji i najmanje osmišljen deo filma.
Sama predstava je opet spektakl koji se odvija kroz ceo bordel, scenski vrlo složen i apsolutno nemoguć da izvedu zaposlenici bordela, u to vreme, kada ni pozorište nije tako izgledalo. Dakle, Russella ne zanima rekonstrukcija već jedna teatralistička egzibicija na filmu.
On ovde snima predstavu ali ovo nije snimak predstave. Ovo je film u punom smislu, koji snima predstavu, kao što su stari mjuzikli snimali scenske spektakle koji su svakako prevazilazili išta izvodljivo na sceni.
E sad, unutar samog tog teatralističtičkog materijala, Russell je manje više u dubokom manirizmu, pokušaju estetike senzacije i šoka, erotike i spektakla i to je sad već pitanje ukusa.
Meni svakako nije to bilo ništa posebno, i na neki način je uvelo Wildeov tekst u jedan galimatijas u kom je prosto potonuo, a to već nije stvar ukusa i jeste problem za ovakvu postavku.
U svakom slučaju, svi su se manje-više snašli u ovom pokušaju, ali ostaje ipak na marginama Russellovog opusa po dometu, što se mene tiče.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment