ENTERTAINING MR SLOANE

Joe Orton je ubijen 1967. godine a 1970. je dobio dve ekranizacije svog komada ENTERTAINING MR SLOANE. Jednu je za bioskope snimio Douglas Hickox a druga je scenska postavka Dejana Mijača snimljena za potrebe televizije.

Joe Orton je bio kontroverzni britanski pisac koji se izražavao u nekoliko formi, a njegovi tekstovi su podjednako kao i biografija ostali interesantni dramskim umetnicima sve do današnjeg dana.

Ideja da Douglas Hickox, primarno žanrovski specijalista režira Ortona je zanimljiva jer je komad ENTERTAINING MR SLOANE imao u sebi nešto što se moglo čitati i žanrovski, jer reč je o crnoj komediji u kojoj zločin igra značajnu ulogu.

Međutim, na kraju je Douglas Hickox snimio film koji ima njegovu vizuelnu upečatljivost, veoma dinamično je kadriran, i uspeva da bude prilično propulzivan, ali u samoj scenskoj postavci nudi jedno krajnje neinventivno čitanje.

Harry Andrews je harizmatičan kao mladi hustler i usled toga ubica koji se uvlači u zavisnost od dvoje ljudi koji su još problematičniji od njega - lude pohotne usedelice i njenog klozetovanog brata koji prema njemu ipak ima prilično neprikrivene homoerotske ambicije, ali okvir u kom oni žive ostaje neuverljiv, karikiran na tragu ARSENIC AND OLD LACES a opet nespreman da ode do kraja u okvirima te groteske, a još je veća šteta što možda nije pokušano sa realisitčkim okvirom.

Ovde svakako sam tekst nudi nekoliko zanimljivih elemenata koji se spajaju u "nespojivo"; glavnog junaka koji je angry young man u zapletu koji je blizak ARSENIC AND OLD LACES, i to su ti žanrovski spojevi koje recimo jedan od velikih fetišizatora Douglasa Hickoxa - Edgar Wright - sjajno radi. Rekao bih da je Hickox ovde namirisao o čemu je reč ali nije istrajao.

U tom pogledu, Hickox je ovo sve veoma vešto izveo hardverski, ali idejno, ovde nema pravog rešenja, tako da ovaj film, iako je veoma filmičan u izvedbi, ostaje bajato teatralan u zamisli.

U njemu se na veoma zanimljiv način zaokružuje s druge strane Hickoxovo bavljenje pozorištem na filmu gde je ostao najpoznatiji po naslovu THEATRE OF BLOOD.

* * / * * * *