Pogledao sam STADO, rediteljski debi Nikola Koja. Do ovog debija došlo je slučajno. Film je prvobitno trebalo da režira Goran Gajić i na osnovu njega je projekat i dobio pomoć Filmskog centra Srbije. Međutim, neposredno po završetku konkursa, javljeno je da Gajić ne može da režira film jer je iznenada dobio neki posao u Holivudu, što je dosta zanimljivo pošto je u STADU ostvario zapažen cameo kao reditelj "serije unutar filma", dakle bio je na dva mesta u isto vreme.
U svakom slučaju, umesto povratka jednog od cenjenijih reditelja u naš film, dobili smo rediteljski debi jednog od naših najboljih filmskih glumaca. Rekao bih da je ovaj rediteljski debi iznuđen, pa ceo film tako i izgleda. Režija nije Kojova jača strana i verujem da nema nameru da je praktikuje u kontinuitetu.
Film je zanatski vrlo skromno realizovan. Scenografija Dukana Radenovića i ton Vladana Koraća su ispod uobičajenog nivoa za srpski film, a samim tim, bez rediteljske invencije i dobrih objekata u koje se može uperiti kamera, ni fotografija nije baš imala prostora da se istakne. U produkcionom smislu, STADO je ponajbliže nečemu sa televizije.
U pogledu onoga što su osmislili Kojo i scenarista Nebojša Romčević, a to je priča, STADO verovatno može da se promoviše pre kao antivučićevski film nego kao komedija. Publika se nasitno smejala tokom filma ali STADO nema neke big laughs ali ima tu jednu antivladinu dimenziju koja možda može nekoga animirati. Šteta je što dobrodošla antivučićevska podloga često kliza i u antisrpstvo, pa tako recimo kao najveću kletvu u filmu junak kaže "Dabogda doživeo duboku starost u ovoj zemlji" ali dobro, nisu ovo ni dovoljno suptilni ni dovoljno ideološki pismeni autori da spreče svoj zanos, naročito kad su pomislili da rade nešto što je subverzivno.
E sad ta subverzija je dvosekli mač. Ne verujem da će SNS reagovati ali kada bi želeo mogao bi da podseti kako je sam Kojo u sred najtvrđeg SNSa imao dve sezone onog slabo gledanog i slabo gledljivog showa na RTSu, a u STADU mu je RTS neprekidna meta kritike. Ili, u brojnim scenama u kojima se glumci "gade" političkog angažmana a jednog od gadljivih igra Zoran Cvijanović koji je u vreme DSa bio savetnik u Vladi za pitanja ekologije!
Ipak, ako postoji veća ironija od ovog "gađenja nad RTSom i strankama", to je priča STADA o ljudima koji ne mogu da plasiraju svoju svoju "kvalitetnu seriju" na nacionalni servis pretočena u oblik ovako slabog i neveštog filma.
Ono što mene najviše zanima u pogledu plasmana ovog filma jeste to koliko tema glumačkog života i kritikovanja njihovog teškog ostvarivanja u ulozi producenta zapravo zanima publiku kod nas. Mi inače imamo taj bizarni talas filmova o snimanju filmova i filmova o kinematografiji koje rade debitanti, pa iako Kojo nije nov u našem filmu, on jeste reditelj debitant. Nisam siguran koliko su te teme per se zanimljive našoj publici jer je opšte interesovanje za kinematografiju kao takvo opalo. Otud, mislim da je recimo izlazak ove peticije simpatizera Saše Jankovića na kojoj je ekipa STADA dosta zastupljena, dobar tajming da se ovaj film prepozna u "političkom ključu" i da na taj način spinuje ovaj film.
U svakom slučaju, umesto povratka jednog od cenjenijih reditelja u naš film, dobili smo rediteljski debi jednog od naših najboljih filmskih glumaca. Rekao bih da je ovaj rediteljski debi iznuđen, pa ceo film tako i izgleda. Režija nije Kojova jača strana i verujem da nema nameru da je praktikuje u kontinuitetu.
Film je zanatski vrlo skromno realizovan. Scenografija Dukana Radenovića i ton Vladana Koraća su ispod uobičajenog nivoa za srpski film, a samim tim, bez rediteljske invencije i dobrih objekata u koje se može uperiti kamera, ni fotografija nije baš imala prostora da se istakne. U produkcionom smislu, STADO je ponajbliže nečemu sa televizije.
U pogledu onoga što su osmislili Kojo i scenarista Nebojša Romčević, a to je priča, STADO verovatno može da se promoviše pre kao antivučićevski film nego kao komedija. Publika se nasitno smejala tokom filma ali STADO nema neke big laughs ali ima tu jednu antivladinu dimenziju koja možda može nekoga animirati. Šteta je što dobrodošla antivučićevska podloga često kliza i u antisrpstvo, pa tako recimo kao najveću kletvu u filmu junak kaže "Dabogda doživeo duboku starost u ovoj zemlji" ali dobro, nisu ovo ni dovoljno suptilni ni dovoljno ideološki pismeni autori da spreče svoj zanos, naročito kad su pomislili da rade nešto što je subverzivno.
E sad ta subverzija je dvosekli mač. Ne verujem da će SNS reagovati ali kada bi želeo mogao bi da podseti kako je sam Kojo u sred najtvrđeg SNSa imao dve sezone onog slabo gledanog i slabo gledljivog showa na RTSu, a u STADU mu je RTS neprekidna meta kritike. Ili, u brojnim scenama u kojima se glumci "gade" političkog angažmana a jednog od gadljivih igra Zoran Cvijanović koji je u vreme DSa bio savetnik u Vladi za pitanja ekologije!
Ipak, ako postoji veća ironija od ovog "gađenja nad RTSom i strankama", to je priča STADA o ljudima koji ne mogu da plasiraju svoju svoju "kvalitetnu seriju" na nacionalni servis pretočena u oblik ovako slabog i neveštog filma.
Ono što mene najviše zanima u pogledu plasmana ovog filma jeste to koliko tema glumačkog života i kritikovanja njihovog teškog ostvarivanja u ulozi producenta zapravo zanima publiku kod nas. Mi inače imamo taj bizarni talas filmova o snimanju filmova i filmova o kinematografiji koje rade debitanti, pa iako Kojo nije nov u našem filmu, on jeste reditelj debitant. Nisam siguran koliko su te teme per se zanimljive našoj publici jer je opšte interesovanje za kinematografiju kao takvo opalo. Otud, mislim da je recimo izlazak ove peticije simpatizera Saše Jankovića na kojoj je ekipa STADA dosta zastupljena, dobar tajming da se ovaj film prepozna u "političkom ključu" i da na taj način spinuje ovaj film.
No comments:
Post a Comment