OBIČAJI

U vreme kada je naša kinematografija oskudevala hororima, imali smo osećaj da je svaki koji postoji zapravo zanimljiv, čak i ako nije dobar jer je prosto reč o ekscesu, o nečemu što je nastalo mimo očekivanja i oubičajenih kinematografskih navika.

OBIČAJI Peđe Markovića je međutim Apollonov horor film koji je naprosto - do te mere neupečatljiv, da nam je to sve postalo rutinski i nekako obično.

Ono što u njemu nije "obično" jeste pokušaj da iznova napravi igru sa Milovanom Glišićem i ukletom vodenicom, da se vrati na tu staru priču i sa njom uradi jednu malu manipulaciju i osveženje.

U tom pogledu, OBIČAJI se nadovezuju direktno na LEPTIRICU ali bez neke naročite svrhe, sem da bi se to nadovezali jer im niko ne brani.

Ova priča o novinaru koji dolazi da istraži mračne legende o ukletoj vodenici i onda u njoj zaista mora da se suoči sa svojim demonima, postavljena je neinventivno, pedantno ali bezidejno i sa vrlo malo energije, sa izvesnom kompetencijom u glumi, pa čak i fotografiji na elementarnom ali ne i na žanrovskom nivou.

OBIČAJI izgledaju kao pristojna epizoda neke osrednje srpske televizijske serije i to za Apollonove standarde nije mali domet. Isto tako, glumačka ekipa nije loša i uspeva da donese neko ubeđenje u ovu priču.

Međutim, strave nikako nema. Naprosto, Peđa Marković ovde nije uspeo da je proizvede. Greške su na raznim nivoima - za početak zamisli su klišetizirane a nisu ni približno vešto realizovane, zatim, egzekucija nekih stvari je prosto duboko nevešta da bi proizvele efekat jump scarea i sl. a konačno sve što se dešava je do te mere mlako da nemamo stravu koja proističe iz suštine zbivanja.

I onda na kraju ostaje film koji deluje kao propuštena prilika, kao nagoveštaj da će možda nekad biti nešto, mada verovatno neće.

* * / * * * *