LA PROCHAINE FOIS JE VISCERAIE LE COEUR Cedrica Angera je baziran na istinitoj priči o žandarmu koji je kao serijski ubica terorisao jedan francuski kraj, usput vešto opstruirajući istragu svojih kolega. Anger je neke elemente ove priče fikcionalizovao kako bi ih razradio tako da imena nisu ista kao u stvarnosti ali svi ključni elementi priče jesu u skladu sa onim što se dešavalo a što čini sve ovo jednim neobičnim slučajem.
Guillaume Canet igra glavnu ulogu i uspeva da liku žandarma psihopate pruži jednu dimenziju ljudskosti, otkrivajući psihijatrijskog bolesnika u njemu i dočara začarani krug patologije kojim se kretao. Uprkos tome što je Canet protagonista filma, Anger pravi jedan delikatan balans između izvesnog vezivanja gledaoca za junaka i onoga to junak radi. Stoga kod ovog junaka nema cinizma, nema osećaja da on na bilo koji način vara sistem i bilo koga pravi budalama. Odnosi među likovima su realistični, nema ironije, i jedina simpatija koja postoji prema glavnum junaku proističe iz patologizacije njegovog stanja koje je prikazano kao jače od njegovog nezanemarljivog razuma. Anger se u tom smislu kretao zaista jednom tankom linijeom ali je snimio etički odbranjiv film sa serijskim ubicom u glavnoj ulozi.
Bizarnost celog slučaja stoga ima nešto jimthompsonovsko u sebi. Uostalom, Jim Thompson jeste bio fascinacija francuskih autora, serimo se Bertranda Taverniera, ali ovde nema nikakve životne energije ili otpota u psihopatskom ponašanju, ono je prikazano kao mučno i neizlečivo.
Neki od odnosa koje glavni junak uspostavlja deluju kao put ka njegovom izlečenju ali zapravo nisu, i eliminišu jednostavno psihologiziranje da bi sve bilo drugačije da je bio prihvaćen, oženjen i sl.
Anger i direktor fotografije Thomas Hardmeier ponovo rade odličan posao ne samo u pogledu rekonstrukcije epohe kojom se film bavi već i u estetizaciji dešavanja. Anger se ponovo postavlja na ničijoj zemlji između trilera i art housea i oba segmenta obuhvata vrlo vešto. U odnosu na PIGALLE, ovaj film je bitno konkretniji i narativno precizniji. Ipak, svaki ima svoju specifičnu draž.
LA PROCHAIN LA VISCERAIE LE COEUR je atipičan true crime rad koi zalsužuje punu pažnju od obe strane, i od arthausovaca i od žanrovaca, i od onih koje zanimaju istinite priče ovog tipa.
* * * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment