NEVIDLJIVI ČOVEK

NEVIDLJIVI ČOVEK Radivoja Lole Đukića iz 1976. godine, navodno je bio razlog za njegovo penzionisanje na Radio televiziji Beograd. Reč je o televizijskom filmu jednočasovnog trajanja koji je izvorno trebalo da bude backdoor pilot za seriju.

Nota bene, nisam siguran koliko bi serija smeštena u okvir naslovne premise bila održiva ali ono što jesmo dobili je izuzetno zanimljiv TV film. U završnici dakako imamo malu nezaokruženost jer je postojala nada da će biti serija, ali svakako može da se gleda bez teškoća.

Odavno sam izbacio i pomalo razrađivao tezu da je Lola Đukić naš Jordan Peele i ovaj televizijski film govori upravo u prilog toga. Naime, reč je o priči koja evocira uspomenu na TWILIGHT ZONE i rekao bih da je Đukić toga svestan pošto na početku epizode sam preuzima ulogu serlingovskog domaćina i najavljuje epizodu.

Priča prati izvozno-uvozno preduzeće koje je duboko zašla u malverzacije koje se odvijaju na štetu SFRJ, i inspektora koji je uporan i želi da im doaka. Suočeni sa opasnošću oni pronalaze čoveka kog će žrtvovati a zatim i način da on nikada ne bude uhvaćen - mast koja dovodi do nevidljivosti organskih materija.

Nastupa komični karambol sa nevidljivim službenikom koji nije nimalo naivan, upornim inspektorom i naravno spletkarošima iz firme koji su briljantni komični likovi spremni na sve.

Ovo je TV film i rađen je televizijskom tehnikom ali efekat nevidljivosti, iako postignut chome keyem, dakle vrlo rudimentarno ima prilično maštovitu primenu, i deluje još komplikovanije za izvedbu ako imamo u vidu da je sve snimano televizijskom tehnikom.

U tom pogledu, kao i u BALADI O SVIREPOM… Đukić pokazuje zavidnu rediteljsku tehniku, kojom njegov televizijski rad nije uvek odisao.

Ovo kokeitranje sa SFom i društvenom kritikom naročito je zanimljivo pošto je sama mahinaciju koju izvode junaci poptuno ubitačno definisana, i ne bi me čudilo da su ovakve stvari i rađene baš na ovaj način.

U svakom slučaju, ako je na nešto opasno udario Lola ovde to je zapravio taj uvozno-izvozni bubble koji se u doba visokog konzumerizma razvijao sa zapadnim državama, i što je još važnije prikazivanje rukovodilaca kao ljudi koji zapravo više nemaju nimalo vere u socijalizam već ga vide kao dodatni vid privrednog kriminala koji se na kraju valorizuje u devizama iznetim na lične račune.

Taj prikaz korupcije, udar na ekonomski ponos tog trenutka i apsolutno odustvo vere u sistem, gde je jedini njegov predstavnik inspektor koji ne tvrdi da je moguće privređivati “legalno” već samo zna šta je ilegalno nudi jednu krajnje provokativnu i pesimističnu sliku društva. Ne znam koliko je priča o penziji tačna ali ako jeste bilo je štofa za nju.

Na početku karijere, Đukić je takođe imao teškoće na snimanju prvog filma koje je legendarno bilo po prekidima zbog političkih pritisaka. Tako je eto i pri kraju televizijske karijere i završio.

Svakako prpeoručujem ovaj televizijski rad i ljubiteljima SFa, i Jordana Peelea ali pre svega onima koje zanima istorija našeg filma i televizije, prirode i društva.