Pogledao sam DIE KONSEQUENZ Wolfganga Petersena. Ovaj film bio je jedan od koraka koji će dovesti do toga da Petersen dobije priliku da snimi naskuplji nemački film svih vremena (u tom trenutku) DAS BOOT i potom ode u Holivud. U principu, DAS BOOT je film koji se najčešće pominje kao primer onoga što je Petersen radio u Nemačkoj, međutim, on je pre toga imao dva značajna filma, od kojih EINER VON UNS BEIDEN nikada nisam uspeo da lociram, iako je reč o nemačkom kandidatu za oskara 1974. godine.
DIE KONSEQUENZ je film iz 1977. ekranizacija romana Alexandera Zieglera baziranog na ličnim iskustvima koje je imao kao uhapšeni švajcarski homoseksualac, kada mu je prekinuta glumačka karijera. Ziegler je kasnije postao kativista u borbi za LGBT prava a bio je umešan i u slučaj generala Gunthera Kiesslinga koji se danas smatra Stasijevom zaverom, pa je i Zieglorvoa uloga u njoj od mnogih danas posmatrana kao služenje istočnonemačkoj tajnoj službi. U svakom slučaju, Ziegler je ponudio materijal u kome se bez ustezanja prikazuje život jednog neprikrivenog homoseksualca u Švajcarskoj i Nemačkoj tokom šezdesetih i sedemdesetih i svim elementima otvorene i prikrivene homofobije, preplitanja političkog i kriminalnog podzemlja sa svetom homoseksualaca i brutalnosti kako u odnosu vlasti prema njima tako i u njihovim međusobnim odnosima.
Za razliku od većine "coming out" filmova koji će uslediti kasnije, Petersenov film je daleko ispred svog vremena, pa čak i ispred onoga što će uslediti. Kod njega je homoseksualnost prikazana kao potpuno "uobičajena" pojava, bez ikakvog insistiranja na njoj kao hendikepu junaka niti kao izvoru preterane sentimentalnosti. Iako je DIE KONSEQUENZ u osnovi melodrama o zabranjenoj ljubavi između starijeg i mlađeg muškarca, ona je prikazana bez ikakvog senzacionalizma. Štaviše, u određenom smislu ona je prikazana do te mere "normalno" da se ne insistira previše na osnovnom aspektu njene zabrane a to je pored homoseksualnosti činjenica da je na početku veze momak maloletan. No, iako ljubav ne zna za godine, policija zna i odatle kreću iskušenja sa kojima se suočavaju junaci.
Petersen uspeva da stvori ne samo ubedljiv odnos među junacima koje igraju Jurgen Prochnow i Ernst Hanawald već i gotovo opipljiv suspense u situacijama kada represija protiv maloletnog moka postane nepodnošljiva. Ipak, nikada ne iskoračuje iz okvira jedne precizne i hladne melodrame koja bi se po svojoj jedniostavnosti i efektnosti mogla porediti sa boljim radovima Volkera Schlondorffa uiz tog perioda.
Iz današnje vizure, delovalo bi mnogo očekivanje da se ovom temom bavio Roland Emmerich nego Petersen, ali kad je reč o kvalitetu filma nimalo ne čudi, i pokazuje njegovo izuzetno vladanje filmskom formom i tehnikama pripovedanja koje će ga uostalom ubrzo učiniti jednim od najpouzdanijih holivudskih reditelja.
U određenom smislu taj "smiren" prilaz senzacionalističkom miljeu, Petersen ponavlja kasnije u DAS BOOTu u kome prikazuje naciste kao glavne junake, u određenom smislu heroje jedne situacije iz rata, naravno sa patinom koja ih odmiče od tipičnih nepogrešivih heroja iz ratnih filmova. Homoerotski motivi su prisutni u Petersenovom radu, uostalom režirao je TROY, ali ne nešto više nego u bilo kom "muškom" filmu Howarda Hawksa i sl. Iako bi se po porodičnoj situaciji moglo pretpostaviti da Petersen ne spada u tu populaciju, snimio je jedan od najboljih filmova o homoseksualnosti uopšte koji pored njegovog vladanja rediteljskom tehnikom svoj značaj crpi upšravo iz lakonskog odnosa prema "specifičnosti" svojih junaka.
Ovaj projekat je producirao Bernd Eischinger, veliki nemački producent koji će kasnije takođe iskoračivati u Holivud a pred kraj karijere će učestvovati i kreativno u seminalnim filmovima o nemačkoj istoriji DER UNTERGANG i DER BAADER-MEINHOF KOMPLEX. Sada, ako uzmemo Eischingerov i Petersenov slučaj moemo da kažemo kako su oni u određenom smislu, kao "autsajderi" u pojedinim slučajevima bolje prikazivali određene teme od "insajdera" u nemačkom filmu, kad je reč recimo o homoseksualnosti i RAFu.
* * * 1/2 / * * * *
DIE KONSEQUENZ je film iz 1977. ekranizacija romana Alexandera Zieglera baziranog na ličnim iskustvima koje je imao kao uhapšeni švajcarski homoseksualac, kada mu je prekinuta glumačka karijera. Ziegler je kasnije postao kativista u borbi za LGBT prava a bio je umešan i u slučaj generala Gunthera Kiesslinga koji se danas smatra Stasijevom zaverom, pa je i Zieglorvoa uloga u njoj od mnogih danas posmatrana kao služenje istočnonemačkoj tajnoj službi. U svakom slučaju, Ziegler je ponudio materijal u kome se bez ustezanja prikazuje život jednog neprikrivenog homoseksualca u Švajcarskoj i Nemačkoj tokom šezdesetih i sedemdesetih i svim elementima otvorene i prikrivene homofobije, preplitanja političkog i kriminalnog podzemlja sa svetom homoseksualaca i brutalnosti kako u odnosu vlasti prema njima tako i u njihovim međusobnim odnosima.
Za razliku od većine "coming out" filmova koji će uslediti kasnije, Petersenov film je daleko ispred svog vremena, pa čak i ispred onoga što će uslediti. Kod njega je homoseksualnost prikazana kao potpuno "uobičajena" pojava, bez ikakvog insistiranja na njoj kao hendikepu junaka niti kao izvoru preterane sentimentalnosti. Iako je DIE KONSEQUENZ u osnovi melodrama o zabranjenoj ljubavi između starijeg i mlađeg muškarca, ona je prikazana bez ikakvog senzacionalizma. Štaviše, u određenom smislu ona je prikazana do te mere "normalno" da se ne insistira previše na osnovnom aspektu njene zabrane a to je pored homoseksualnosti činjenica da je na početku veze momak maloletan. No, iako ljubav ne zna za godine, policija zna i odatle kreću iskušenja sa kojima se suočavaju junaci.
Petersen uspeva da stvori ne samo ubedljiv odnos među junacima koje igraju Jurgen Prochnow i Ernst Hanawald već i gotovo opipljiv suspense u situacijama kada represija protiv maloletnog moka postane nepodnošljiva. Ipak, nikada ne iskoračuje iz okvira jedne precizne i hladne melodrame koja bi se po svojoj jedniostavnosti i efektnosti mogla porediti sa boljim radovima Volkera Schlondorffa uiz tog perioda.
Iz današnje vizure, delovalo bi mnogo očekivanje da se ovom temom bavio Roland Emmerich nego Petersen, ali kad je reč o kvalitetu filma nimalo ne čudi, i pokazuje njegovo izuzetno vladanje filmskom formom i tehnikama pripovedanja koje će ga uostalom ubrzo učiniti jednim od najpouzdanijih holivudskih reditelja.
U određenom smislu taj "smiren" prilaz senzacionalističkom miljeu, Petersen ponavlja kasnije u DAS BOOTu u kome prikazuje naciste kao glavne junake, u određenom smislu heroje jedne situacije iz rata, naravno sa patinom koja ih odmiče od tipičnih nepogrešivih heroja iz ratnih filmova. Homoerotski motivi su prisutni u Petersenovom radu, uostalom režirao je TROY, ali ne nešto više nego u bilo kom "muškom" filmu Howarda Hawksa i sl. Iako bi se po porodičnoj situaciji moglo pretpostaviti da Petersen ne spada u tu populaciju, snimio je jedan od najboljih filmova o homoseksualnosti uopšte koji pored njegovog vladanja rediteljskom tehnikom svoj značaj crpi upšravo iz lakonskog odnosa prema "specifičnosti" svojih junaka.
Ovaj projekat je producirao Bernd Eischinger, veliki nemački producent koji će kasnije takođe iskoračivati u Holivud a pred kraj karijere će učestvovati i kreativno u seminalnim filmovima o nemačkoj istoriji DER UNTERGANG i DER BAADER-MEINHOF KOMPLEX. Sada, ako uzmemo Eischingerov i Petersenov slučaj moemo da kažemo kako su oni u određenom smislu, kao "autsajderi" u pojedinim slučajevima bolje prikazivali određene teme od "insajdera" u nemačkom filmu, kad je reč recimo o homoseksualnosti i RAFu.
* * * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment