Pogledao sam WARM BODIES Jonathana Levinea. Nisam siguran da je neki veliki kompliment za film ako se kaže da je superiorniji u aktuelnom talasu romantičnih omladinskih koketiranja sa horor mitologijom kojj je nastao posle Kevina Williamsona i doživela svoj vrhunac u serijalu TWILIGHT. U tom pogledu WARM BODIES je svakako znatno bolji film, uostalom od Levinea se i očekivalo da će snimiti nešto pristojno. Međutim, ovo je daleko od nečega što bismo mogli smatrati "pristojnim" jer ovaj film definitivno ne stoji naročito dobro van konteksta te ponude.
Nije osnovni problem ovog filma u tome što je akcenat na pravljenju romantične priče za tinejdžerke već u tome što je došlo do jedne apsurdne transformacje zombija kao horor mitologije u nešto što ne samo da je ispražnjeno od svih onih horor elemenata u domenu strave i užasa pa sve do ideologije. No, WARM BODIES nije usamljen u toj ideji "rehabilitacije" zombija, i BBCjeva serija IN THE FLESH se bavi zombijima koji se "izleče". Međutim, tamo je lečenje medicinska stvar i dovodi do "suočavanja" zombija sa onim što su činili, diskriminacjom i sl. Ovde međutim zombiji postaju Drugo koje se polako vraća uživanju u "uobičajenom" načinu života, uz bizarnu distinkcijumeđu njima, dakle potrebe da ipak neko ostane protivnik.
Slom civilizacije u kome zombiji postaju glavni protagonisti, ovde dobija apsurdnu dimenziju jer oni "ožive od ljubavi" i susreta sa romantičnim prizorima koje doduše konzumiraju hraneći se mozgovima i tuđim sećanjima. To samo po sebi u nekoj formi parodije ne bi bilo nezanimljivo i možda to rešenje Levine tako i brani pred sobom. Međutim, iz filma se ne vidi da on ima ironijski odmak.
Ono što je kod Levinea vredno pohvale, to je izbor lokacija, recimo postapokaliptčni aerodrom koji podseća na posledice Pekićevog BESNILA. S druge strane, po formi, WARM BODEIS koketira sa horor akcijom, ali je u osnovi ljubavni film. I u tom pogledu je Levine konzistentan.
Međutim, u samoj svojoj suštini ta melodrama ne funkcioniše jer govori o jednom neuverljivom i besmislenom odnosu. No, ukoliko funkcioniše ciljnoj grupi, onda valjda sve to ima neku svrhu koja je meni izmakla.
* * / * * * *
Nije osnovni problem ovog filma u tome što je akcenat na pravljenju romantične priče za tinejdžerke već u tome što je došlo do jedne apsurdne transformacje zombija kao horor mitologije u nešto što ne samo da je ispražnjeno od svih onih horor elemenata u domenu strave i užasa pa sve do ideologije. No, WARM BODIES nije usamljen u toj ideji "rehabilitacije" zombija, i BBCjeva serija IN THE FLESH se bavi zombijima koji se "izleče". Međutim, tamo je lečenje medicinska stvar i dovodi do "suočavanja" zombija sa onim što su činili, diskriminacjom i sl. Ovde međutim zombiji postaju Drugo koje se polako vraća uživanju u "uobičajenom" načinu života, uz bizarnu distinkcijumeđu njima, dakle potrebe da ipak neko ostane protivnik.
Slom civilizacije u kome zombiji postaju glavni protagonisti, ovde dobija apsurdnu dimenziju jer oni "ožive od ljubavi" i susreta sa romantičnim prizorima koje doduše konzumiraju hraneći se mozgovima i tuđim sećanjima. To samo po sebi u nekoj formi parodije ne bi bilo nezanimljivo i možda to rešenje Levine tako i brani pred sobom. Međutim, iz filma se ne vidi da on ima ironijski odmak.
Ono što je kod Levinea vredno pohvale, to je izbor lokacija, recimo postapokaliptčni aerodrom koji podseća na posledice Pekićevog BESNILA. S druge strane, po formi, WARM BODEIS koketira sa horor akcijom, ali je u osnovi ljubavni film. I u tom pogledu je Levine konzistentan.
Međutim, u samoj svojoj suštini ta melodrama ne funkcioniše jer govori o jednom neuverljivom i besmislenom odnosu. No, ukoliko funkcioniše ciljnoj grupi, onda valjda sve to ima neku svrhu koja je meni izmakla.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment