Pogledao sam JOURNEY INTO FEAR Normana Fostera. Ovo je jedan od RKO filmova na kome deo autorstva sebi prisvaja Orson Welles koji je u filmu glumio, zasigurno režirao svoje i deo "tuđih" scena. Ipak, reč je o B- filmu za koji ni Welles ne negira da je rađen nrzo i da su mnoge stvari snimane uporedo što je i dovelo do toga da režira "ko stigne". Wellesova uloga u ovom filmu se smatra njegovom prvom monster-rolom u smislu da igru ogromnu, grotesknu figuru vlasti, u konkretnom slučaju turskog obaveštajca. Film govori o pokušaju nacista da se dokopaju američkog vojnog savetnika koji je konsultovao neutralne Turke. Glavnu ulogu igra Joseph Cotten koji je i autor scenaristička adaptacije romana Erica Amblera. Cotten je sarađivao sa Wellesom i na AMBERSONSima a među nepotpisanim scenaristima ovog filma je Ben Hecht.
Ako imamo u vidu krštenicu ovog filma a snimljen je 1943. godine, vizuelno je izuzetno ekspresivan, međutim sama priča nije dovoljno zanimljiva. Nagomilani su likovi koji nisu potrebni ni priči niti vrlo suženom trajanju filma od jedva 69 minuta. Neka od vizuelnih rešenja i smisao za humor pojedinih radnji svedoči o Wellesovoj umešanosti. Uprkos zanimljivim detaljima, JOURNEY INTO FEAR ipak nije film zbog kog treba da mu bude žao što nije potpisan.
* * / * * * *
Ako imamo u vidu krštenicu ovog filma a snimljen je 1943. godine, vizuelno je izuzetno ekspresivan, međutim sama priča nije dovoljno zanimljiva. Nagomilani su likovi koji nisu potrebni ni priči niti vrlo suženom trajanju filma od jedva 69 minuta. Neka od vizuelnih rešenja i smisao za humor pojedinih radnji svedoči o Wellesovoj umešanosti. Uprkos zanimljivim detaljima, JOURNEY INTO FEAR ipak nije film zbog kog treba da mu bude žao što nije potpisan.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment