Sunday, September 29, 2024

LA VENUS D'ARGENT

Helene Klotz je u filmu LA VENUS D'ARGENT snimila priču o hipnotičkoj snazi kapitalizma, a pre svega fetišizaciji novca, u kom se prepliću tradicionalni elementi klasika žanra kao što je WALL STREET, sa elementima novih doprinosa poput serije INDUSTRY i što je najvažnije potpuno autentičnim doprinosom francuskog socijalnog filma.

Ove reference koje sam naveo ne koristim kao neku operativnu definiciju, uostalom recimo ni ne znam koliko je serija INDUSTRY mogla zbilja uticati, ako imamo u vidu raspored dešavanja, rada na ovom projektu i njene premijere, međutim taj senzibilitet je prisutan. On možda nije direktna referenca na delo ali svakako jeste generacijska stvar.

Film počinje furiozno, jednom od onih scena koje je teško dostići i kasnije na svu sreću sve vreme ostaje u trci za tom scenom i u borbi da joj doraste. Helene Klotz film režira sigurno, veoma estetizovano, scenario je precizan, jednostavan u postavci i ubitačan u dijalozima, ovo je pravi prototip "malog" filma koji positže sve što treba sa puno stila.

Glavna junakinja je devojka koja skraćuje kosu i povija grudi da bi izgledala androginije, ne zato što je queer već zato što želi da iskoreni seksualnost iz sebe kako bi se svi oko nje posvetili pravljenju para. Ona dolazi iz sveta žandarma i vojnih lica, živi u "vojnim zgradama" u krugu kasarne i posle napušlanja vojne akademije Saint Cyr pokušava da nađe posao na finansijskom tržištu.

Svojom energijom uspeva da zainteresuje jednog fund raidera i sa njim učestvuje u velikoj akciji gde odigrava pivotalnu ulogu. Međutim, odanost novcu je varljiva i cifre nisu tako apsolutne kako se isprva čine...

Jasno je da Helene Klotz dolazi iz leve misli, i da želi da napravi jednu priču o mladoj ženi koja iz užeglosti javnog sektora odlazi u najradikalnije sfere privatnog. Međutim, čini se da je u francuskoj kulturi leva misao toliko podrazumevana da film zapravo nema nekakvu agendu, i ostaje zaista primarno fokusiran na njen karakter.

Film je izvanredno izveden, savršeno glumljen, sa muzičarkom Pomme (potpisana je kao Claire Pommet) u glavnoj ulozi. Prikazan je u Kanu da bi potom nekako nestao. Proveo sam godinu i kusur dana tražeći ga, i vredelo je.

* * * 1/2 / * * * *

No comments:

Post a Comment