TRI DANA VO SEPTEMVRI

Pogledao sam TRI DANA VO SEPTEMVRI Darijana Pejovskog, makedonski triler, snimljen po uzoru na francuske filmove šabrolovskog profila. Ovo je svedena, korektno realizovana priča o dve žene iz potpuno različitih društvenih miljea koje se sasvim slučajno sreću a onda u mreži mračnih tajni iz prošlosti, izmišljenih i stvarnih identiteta i trauma prave sinergiju svojih problema i pronalaze zajednički jezik.

Pejovski je snimio prijatno iznenađenje u pogledu svedenosti. Film je smešten u multietničku makedonsko-albansku sredinu ali je lišen bilo kakve ornamentalistike kojoj je regionalni film sklon i vrlo lako bih mogao da zamislim isti ovakav film snimljen u nekoj od zemalja EU. To je u principu vrlina filma, a mana je što neke od tih zemalja imaju ipak znatno jaču tradiciju u ovoj vrsti filma pa se TRI DANA VO SEPTEMVRI ne može baš uvrstiti u vrhunac ponude ove vrste filma, mada je daleko od slabog.

Interesantan je prikaz Albanaca u filmu koji pored klišea “starijeg časnog Albanca” imaju ulogu silovatelja i “džentrifikatora” makedonskog krajolika u kome žele da otkupe nedovršeni hotel iz vremena socijalizma i dovrše ga kako bi služio kao javna kuća. Iako se nikada ne insistira na makedonsko-albanskoj podeli, likovi se ponašaju kao da su zajedno živeli i odrasli, negativne osobine su nedvosmisleno vezane za Albance, bez nekih pokušaja da se uspostavi ravnoteža “u krivici”, što je svakako prijatno osveženje za one koje je umorila politička korektnost.

TRI DANA VO SEPTEMVRI je nastupio na nekoliko low key stranih festivala, i naišao da na solidan prijem. 

* * 1/2 / * * * *