Mora se priznati da je Alexandre Aja reditelj koji je upropastio svoju karijeru na krajnje nesvakidašnji način. Debitovao je premlad, kao deo moćne porodice Arcady, potom postigao svetski uspeh sa filmom HAUTE TENSION i otišao u Holivud. Od te tačke počeo je da režira samo rimejkove, prvo kultnog, zatim azijskog i na kraju kormanovskog filma. Ako se izuzme minorni debi, svaki sledeći film mu je bio sve besmisleniji i gori i to ne samo u kreativnom pogledu već i na nivou puke veštine.
MANIAC Francka Khalfouna je Ajina produkcija i scenaristički rad i reč je o rimejku kultnog filma Williama Lustiga sa Joe Spinellom. Pišući o rimejku Danteovog hita PIRANHA već sam govorio o toj apsurdnoj dimenziji bogate dece koja rimejkuju sirotinjski film, s tim što je PIRANHA koliko-toliko validan koncept za komercijalni monster movie. Ideja da se rimejkuje MANIAC, film koji jedino ima smisla kao slucaj u kome su se prepleli underground, sirotinja i exploitatiom spojivši filmadžije sa margine sa likovima sa margine i rezultirajući delom neobičnog integriteta, deluje kao interno iživljavanje grupe razmaženih bogataša koji svoju oskudicu u pogledu ideja nadoknađuju podilaženjem geekovima sa scene.
MANIAC je bio film koji je jedino imao smisla u onoj formi i produkcionim okolnostima i sada rimejkovan, u visokoestetizovanoj realizaciji deluje besmisleno jer sugeriše znanje i budžet koji ne zaslužuju da se troše na nešto toliko besmisleno. S druge strane, ima filmova vrhunskih reditelja koji bi se možda i mogli izvući sa takvim disbalansom talenta i materijala, recimo De Palma, ali Khalfoun svakako nije taj.
Ideja da se film posmatra iz subjektivne vizure naslovnog junaka je iz domena muzejskih rešenja. To rešenje se pokazalo kao neuspelo pre sedamdesetak godina i Khalfoun svakako nije uspeo da ga poboljša i kroz njega proizvede identifikaciju sa junakom. Istovremeno, tim rešenjem on gubi pseudo-naturalizam koji je davao poseban šarm Lustigovom izvorniku.
Elijah Wood pokušava da premosti krizu u svojoj karijeri saradnjama sa geek favoritima, u vrememu koje je usledilo posle Petera Jacksona, radio je sa Alex De La Iglesiom, Khalfounom i Vigalondom, dodajući ih bogatom rezimeu u kom su Ruben, George Miller i Rodriguez. Nadam se, pre svega zbog Vigalonda da će sa njim imati više sreće.
Lustigov Blue Underground je bio među producentima ovog filma zajedno sa raznim kućama, uključujući i firmu Thomasa Langmanna osvajača oskara za ARTISTa i jednog od najbogatijih evropskih producenata. Nadam se da je ovaj neobičan spoj sirotinje i bogataša barem doneo neku korist Lustigu.
* 1/2 / * * * *
MANIAC Francka Khalfouna je Ajina produkcija i scenaristički rad i reč je o rimejku kultnog filma Williama Lustiga sa Joe Spinellom. Pišući o rimejku Danteovog hita PIRANHA već sam govorio o toj apsurdnoj dimenziji bogate dece koja rimejkuju sirotinjski film, s tim što je PIRANHA koliko-toliko validan koncept za komercijalni monster movie. Ideja da se rimejkuje MANIAC, film koji jedino ima smisla kao slucaj u kome su se prepleli underground, sirotinja i exploitatiom spojivši filmadžije sa margine sa likovima sa margine i rezultirajući delom neobičnog integriteta, deluje kao interno iživljavanje grupe razmaženih bogataša koji svoju oskudicu u pogledu ideja nadoknađuju podilaženjem geekovima sa scene.
MANIAC je bio film koji je jedino imao smisla u onoj formi i produkcionim okolnostima i sada rimejkovan, u visokoestetizovanoj realizaciji deluje besmisleno jer sugeriše znanje i budžet koji ne zaslužuju da se troše na nešto toliko besmisleno. S druge strane, ima filmova vrhunskih reditelja koji bi se možda i mogli izvući sa takvim disbalansom talenta i materijala, recimo De Palma, ali Khalfoun svakako nije taj.
Ideja da se film posmatra iz subjektivne vizure naslovnog junaka je iz domena muzejskih rešenja. To rešenje se pokazalo kao neuspelo pre sedamdesetak godina i Khalfoun svakako nije uspeo da ga poboljša i kroz njega proizvede identifikaciju sa junakom. Istovremeno, tim rešenjem on gubi pseudo-naturalizam koji je davao poseban šarm Lustigovom izvorniku.
Elijah Wood pokušava da premosti krizu u svojoj karijeri saradnjama sa geek favoritima, u vrememu koje je usledilo posle Petera Jacksona, radio je sa Alex De La Iglesiom, Khalfounom i Vigalondom, dodajući ih bogatom rezimeu u kom su Ruben, George Miller i Rodriguez. Nadam se, pre svega zbog Vigalonda da će sa njim imati više sreće.
Lustigov Blue Underground je bio među producentima ovog filma zajedno sa raznim kućama, uključujući i firmu Thomasa Langmanna osvajača oskara za ARTISTa i jednog od najbogatijih evropskih producenata. Nadam se da je ovaj neobičan spoj sirotinje i bogataša barem doneo neku korist Lustigu.
* 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment