Pogledao sam FINAL DESTINATION 5 Stevena Qualea. Posle trećeg dela, dogodila mi se pauza, i nisam se vraćao ovom serijalu čija sam prva dva nastavka izuzetno voleo. Prvi mi je bio zanimljiv kao dosta hip varijacija unutar žanra omladinskog horora koji je tada pokazivao znake stagnacije uprkos uspehu na blagajnama a drugi je bio maestralno režiran. Treći deo nije bio na nivou prva dva ali jeste uspeo da očuva dignitet franšize. No, posle petog dela postalo je verovatno da FINAL DESTINATION ipak neće uspeti da uđe u jedan beskrajni kontinuitet. Šteta jer čak i u najslabijim izdanjima, a to je za sada meni peti deo jer četvrti još nisam pogledao, FINAL DESTINATION je ipak znatno zanimljiviji od SAW franšize.
S jedne strane, FINAL DESTINATION ima perfektnog negativca, Sudbinu, a ona se ne troši, ne strada i nema potrebe da se izmišljaju načini kako da se ona porazi a potom perpetuira. S druge stram,e stalno ista postavka, gruope junaka koji su "prevarili Smrt" stvara određenu vrstu ritualnosti u serijalu i mogućnost ponavljanja formule čini da ovaj zaplet postane svojevsrni običaj a ne bajata priča.
Nažalost, posle trećeg dela, serijal je ušao u repeticiju umesto reboota i nije se modernizovao već se samo ponavljao pre svega u domenu dizajna i postavke miljea kroz koji se kreću likovi. U tom pogledu peti deo naprosto tera gledaoca da se fokusira na scene smrti, ali ne samo zato jer smo se zbog topga svi okupili nego naprosto jer su svi detalji među tim likovima, njihovi odnosi, i svi detalji vezani za njih, od osobina do odeće već više puta viđeni.
Quale dolazi iz domena 3D fotografije i njegov akcenat je na tome da otkinuti udovi, krv i ošđtrice iskaču pre gledaoca, a ripper sekvence su maštovite, no percipirane su cinično jer nema odnosa prema likovima. Pa ipak, i u tako razvodnjenoj percepciji serijala FINAL DESTINATION deluje bolje od SAWa.
* * / * * * *
S jedne strane, FINAL DESTINATION ima perfektnog negativca, Sudbinu, a ona se ne troši, ne strada i nema potrebe da se izmišljaju načini kako da se ona porazi a potom perpetuira. S druge stram,e stalno ista postavka, gruope junaka koji su "prevarili Smrt" stvara određenu vrstu ritualnosti u serijalu i mogućnost ponavljanja formule čini da ovaj zaplet postane svojevsrni običaj a ne bajata priča.
Nažalost, posle trećeg dela, serijal je ušao u repeticiju umesto reboota i nije se modernizovao već se samo ponavljao pre svega u domenu dizajna i postavke miljea kroz koji se kreću likovi. U tom pogledu peti deo naprosto tera gledaoca da se fokusira na scene smrti, ali ne samo zato jer smo se zbog topga svi okupili nego naprosto jer su svi detalji među tim likovima, njihovi odnosi, i svi detalji vezani za njih, od osobina do odeće već više puta viđeni.
Quale dolazi iz domena 3D fotografije i njegov akcenat je na tome da otkinuti udovi, krv i ošđtrice iskaču pre gledaoca, a ripper sekvence su maštovite, no percipirane su cinično jer nema odnosa prema likovima. Pa ipak, i u tako razvodnjenoj percepciji serijala FINAL DESTINATION deluje bolje od SAWa.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment