Režirao ga je Damian Lee, čovek koji se nasnimao raznog produkta s dna kace, slikao je Ludvik Bogner, čovek čiji je opus takav da je moguće da u izobilju onoga što je radio ništa niste gledali, glavnu ulogu igra Vernon Wells, australijski epizodista specijalizovan za uloge nekih monstruoznih nezaustavljivih negativaca kojima fizička snaga ne samo da ne manjka nego im je i glavni oslonac, koji u to vreme još uvek igra takve role u major filmovima.
Međutim, u samoj izvedbi, CIRCLE MAN je nešto bitno drugačije.
Naime, i Lee i Bogner uspevaju da naprave vajb socijalne drame kojim se nadograđuje relativno rutinska priča o borcu iz kaveza koji želi da se povuče ali mu zli promoter ne da.
U osnovi CIRCLE MAN jeste ta priča o borcu u kavezu, međutim, ova socijalna drama na neki način odnosti prevagu do tačke da se po njoj pre može pamtiti ovaj film nego po borbama.
Uprkos tome što film sveden po broju lokacija, ona zaista deluju zastrašujuće, odaju utisak teške margine, a i svi junaci su baš to. Na neki način, ako bi sada zaista i postojalo podzemlje nekih boraca u kavezima, otprilike bih i očekivao da ovako izgledaju, mnogo pre nego nauljeni Van Damme.
U toj sirovosti, Vernon Wells donosi nešto vrlo zanimljivo. Naime, poznato je da se njegove kultne role negativaca iz osamdesetih, Wez iz ROAD WARRIORa i Bennett iz COMMANDOa smatraju prototipskim gej likovima, još uvek u jednom ritualizovanom i fetišističkom ključu. Uprkos tome što za Weza važi priča da je njegov odnos sa Zedom u stvari samo interpretacija jer je iz filma ispala scena u kojoj Wez usvoji Zeda kao dete (imamo praktično taj zaplet u filmu FURIOSA sa Dementusom i Furiosom), onda je jako teško objasniti maltene Village People rolu iz COMMANDOa.
Sam Wells inače smatra da ni Wez ni Bennett nisu gej likovi, da je to prosto samo jedna pogrešna interpretacija, no u ovom filmu imamo jednu ulogu u kojoj se opet dosta koketira sa određenom konfuzijom u pogledu seksualnog afiniteta.
Naime, glavni junak Roo vuče psihološku traumu što ga čini vrhunskim borcem u ringu jer lako poludi ali i dosta problematičnim građaninom jer se često desi da halucinira i odlepi u situacijama u kojima mu niko ne preti. Međutim, njegova blaga nesigurnost u distanciranost ponekad i ovde zavajbuje na homoseksualnost i to se u nekoliko detalja baš oseti u Wellsovoj igri. Dakle, možda nije do likova nego do njega.
Međutim, u jednoj sceni zavođenja, Roo dobije nasilni impuls sa svojom simpatijom i jako je teško to ne čitati kao pitanje seksualnog afiniteta i povezivanje seksualnog odnosa sa grubošću koju samo muškarac muškarcu može da pruži.
CIRCLE MAN u mnogim aspektima nadilazi opskurnost u kojoj je nastao ali istovremeno uspeva da izvuče i maksimum iz nje. On jeste opskuran i dalje na svoj način, ipak tu realnog crossovera nema, ali definitivno ima prevazilaženja ograničenja forme.
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment