McG u filmu RIM OF THE WORLD pokazuje da je pronašao sebe na Netflixu snimajući žanrovske filmove kakve publika voli ali u nedovoljnoj meri da bi ih studiji pravili za globalno tržište. Međutim, McG je dovoljno iskusan strateg da ume da napravi film za manje od 20 miliona koji publici kojoj je namenjen, a to su deca i tinejdžeri, izgleda kao 200 jer je svaki uložen u pravi deo ekrana.
THE BABYSITTER od pre dve godine je na neki način bio uvod u McGjevu Netflix renesansu, ali ovaj film je ipak sniman za bioskop pa je tek potom otišao na striming. Zato je i scenario Briana Duffielda bio toliko fokusiran na pokušaje da se dekonstruiše jedan dosta trošen žanr - teen slasher i da se napravi ono kako se sećamo tih filmova (umesto da ih sada pogledamo iznova, i većinu njih sa gnušanjem odbacimo) sa tim osaćaj ushićenosti, suptilne erotike prilagođene dečacima, i "pametnih" zapleta koji generišu misteriju i osećaj jeze prilagođen ciljnoj grupi.
U određenom smislu, THE BABYSITTER je sofisticiraniji film, ali RIM OF THE WORLD je specifičan utoliko što je direktno pravljen za Netflix i polazi od potpuno druge premise. Dakle, THE BABYSITTER je pravljen za bioskop sa idejom da vidimo kako da se žanrovska konvencija izvrne naglavačke, a RIM OF THE WORLD je pravljen sa sličnim duhom wish-fulfillmenta. Dakle, ovde imamo pitanje kako bi se snašla deca iz Amblina u slučaju da ih zadesi INDEPENDENCE DAY.
Neko će reći, gledali smo to kod JJ Abramsa u prefinjenom povratku u Amblin kroz film SUPER 8, ali McG vrlo dobro zna da nije svaki vanzemaljac isto, i da Spielberg i Emmerich nisu isto. Dakle, ovde su vanzemaljci ljigavi, zli, imaju mogućnost regeneracije, pomešali su sve zastrašujuće elemente gostiju iz galaksije osamdesetih i dodali Terminatora. Koketira se čak i sa implantiranjem jajašaca u stomak junaka ali se to dalje ne razrađuje.
Prvih desetak minuta filma prikazuje dolazak u kamp i uspostavlja pravila sveta gde su smorena deca suočena sa izafektiranim vaspitačima u kampu. To je najslabiji deo. Ali, uskoro kada krene invazija, šarm dece se okreće na maksimum (glavni dečak liči na McGa što je svakako fina glazura preko inače odlično odigrane uloge) a McG realizuje sekvence neobično energično, tvrdo, sa jakim jump scareovima i pametno utrošenim budžetom kojim postiže efekat visokooktanskog akcijaša. Imati decu u sred tako jake akcije i pritom održati komični tonus je nešto što nije jednostavno ali McGu to ide od ruke.
Scenografija se "pomera" zajedno sa klincima, gde idu oni, tu se kreće i radnja, i McG ne gubi vreme na globalne implikacije invazije vanzemaljaca, drži se njihove priče, njihove pustolovine i zezanja usput, i rezultat je zaista neodolji i za više gledanja, čak i matorom konju kao što sam ja, a nekmoli deci.
Scenario potpisuje Zack Stentz, afirmisani scenarista, aktivan i u MCU, i nudi nekoliko situacija za pamćenje uz veštu best of aproprijaciju nekih kultnih akcionih situacija poput kuhinjskog skrivanja u prvom JURASSIC PARKu itd. Međutim, uprkos uronjenosti u reference, RIM OF THE WORLD je film koji će sigurno trajati i iznova nalaziti publiku.
* * * 1/2 / * * * *
THE BABYSITTER od pre dve godine je na neki način bio uvod u McGjevu Netflix renesansu, ali ovaj film je ipak sniman za bioskop pa je tek potom otišao na striming. Zato je i scenario Briana Duffielda bio toliko fokusiran na pokušaje da se dekonstruiše jedan dosta trošen žanr - teen slasher i da se napravi ono kako se sećamo tih filmova (umesto da ih sada pogledamo iznova, i većinu njih sa gnušanjem odbacimo) sa tim osaćaj ushićenosti, suptilne erotike prilagođene dečacima, i "pametnih" zapleta koji generišu misteriju i osećaj jeze prilagođen ciljnoj grupi.
U određenom smislu, THE BABYSITTER je sofisticiraniji film, ali RIM OF THE WORLD je specifičan utoliko što je direktno pravljen za Netflix i polazi od potpuno druge premise. Dakle, THE BABYSITTER je pravljen za bioskop sa idejom da vidimo kako da se žanrovska konvencija izvrne naglavačke, a RIM OF THE WORLD je pravljen sa sličnim duhom wish-fulfillmenta. Dakle, ovde imamo pitanje kako bi se snašla deca iz Amblina u slučaju da ih zadesi INDEPENDENCE DAY.
Neko će reći, gledali smo to kod JJ Abramsa u prefinjenom povratku u Amblin kroz film SUPER 8, ali McG vrlo dobro zna da nije svaki vanzemaljac isto, i da Spielberg i Emmerich nisu isto. Dakle, ovde su vanzemaljci ljigavi, zli, imaju mogućnost regeneracije, pomešali su sve zastrašujuće elemente gostiju iz galaksije osamdesetih i dodali Terminatora. Koketira se čak i sa implantiranjem jajašaca u stomak junaka ali se to dalje ne razrađuje.
Prvih desetak minuta filma prikazuje dolazak u kamp i uspostavlja pravila sveta gde su smorena deca suočena sa izafektiranim vaspitačima u kampu. To je najslabiji deo. Ali, uskoro kada krene invazija, šarm dece se okreće na maksimum (glavni dečak liči na McGa što je svakako fina glazura preko inače odlično odigrane uloge) a McG realizuje sekvence neobično energično, tvrdo, sa jakim jump scareovima i pametno utrošenim budžetom kojim postiže efekat visokooktanskog akcijaša. Imati decu u sred tako jake akcije i pritom održati komični tonus je nešto što nije jednostavno ali McGu to ide od ruke.
Scenografija se "pomera" zajedno sa klincima, gde idu oni, tu se kreće i radnja, i McG ne gubi vreme na globalne implikacije invazije vanzemaljaca, drži se njihove priče, njihove pustolovine i zezanja usput, i rezultat je zaista neodolji i za više gledanja, čak i matorom konju kao što sam ja, a nekmoli deci.
Scenario potpisuje Zack Stentz, afirmisani scenarista, aktivan i u MCU, i nudi nekoliko situacija za pamćenje uz veštu best of aproprijaciju nekih kultnih akcionih situacija poput kuhinjskog skrivanja u prvom JURASSIC PARKu itd. Međutim, uprkos uronjenosti u reference, RIM OF THE WORLD je film koji će sigurno trajati i iznova nalaziti publiku.
* * * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment