Pogledao sam LA PROIE Eric Valettea. Valette je otišao u Holivud posle filma MALEFIQUE u kome je pokazao određeni potencijal ali me nije do kraja ubedio da je materijal za tamošnju produkciju. Posle rimejka Miikeovog ONE MISSED CALL koji je bio druga liga za holivudske standarde vratio se u Francusku sa povremenim izletima u holivudsku DTV produkciju. U Francuskoj međutim Valette radi projekte koji spadaju u prvu komercijalnu ligu u LA PROIE je upravo takav. Inače, zanimljivo je da ima naslov kao i dosta bolji film o lovu na mutiranu divlju svinju.
Za razliku od filma o divljoj svinji, Valetteov film nije uopšte snalažljiv i inventivan. On se u prepoznatljivom francuskom stilu drži pokušaja da se simulira Holivud u čemu tek sporadično tehnički uspeva, i s druge strane - a to je svojevrsno osveženje - pokušava da zaliči na korejske chase and revenge trilere donoseći njihov profil bizarnih everyman negativaca i osvetnika koji u procesu odmazde otkrivaju u sebi superherojske sposobnosti. U tom smislu, PROIE me je recimo dosta podsetio na I SAW THE DEVIL ili MAN OF VENDETTA. Naravno, ovo poređenje treba uzeti krajnje uslovno, korejski radovi su samo daleki odjek kod Valettea.
U krajnjoj liniji, ono gde Valette pada nije pitanje holivudske tehnike ili poređenje sa korejskom surovošću već su to zapravo male ali elementarne stvari vezane za rediteljski postupak. Ovo je star-driven akcioni triler sa pouzdanim Albert Dupontelom u glavnoj ulozi. Međutim, ostatak podele je potpuno ridikulozan, trećerazredni i u potpunom disbalansu u odnosu na kvalitet i uverljivost koje donosi Dupontel. Zatim, ključ stilizacije, da se gejmerski izrazim "fizika filma" je takođe u disbalansu. Nije problem u tome što je ovo film u kome junaci sporadično imaju moći superheroja, problem je u tome što okolnosti nisu takve da se te moći često koriste niti su one u pojedinim situacijama uopšte potrebne. U Koreji mi imamo slične slučajeve u pojedinim filmovima, ali tamo je to ipak snažnije psihološki motivisano ili spada u čist rediteljski barok.
Valette pak snima film koji je suviše aljkav da bi bio mejnstrim a nema ni svedenost radova Fred Cavayea da bi prikrio svoje nedostatke.
* * / * * * *
Za razliku od filma o divljoj svinji, Valetteov film nije uopšte snalažljiv i inventivan. On se u prepoznatljivom francuskom stilu drži pokušaja da se simulira Holivud u čemu tek sporadično tehnički uspeva, i s druge strane - a to je svojevrsno osveženje - pokušava da zaliči na korejske chase and revenge trilere donoseći njihov profil bizarnih everyman negativaca i osvetnika koji u procesu odmazde otkrivaju u sebi superherojske sposobnosti. U tom smislu, PROIE me je recimo dosta podsetio na I SAW THE DEVIL ili MAN OF VENDETTA. Naravno, ovo poređenje treba uzeti krajnje uslovno, korejski radovi su samo daleki odjek kod Valettea.
U krajnjoj liniji, ono gde Valette pada nije pitanje holivudske tehnike ili poređenje sa korejskom surovošću već su to zapravo male ali elementarne stvari vezane za rediteljski postupak. Ovo je star-driven akcioni triler sa pouzdanim Albert Dupontelom u glavnoj ulozi. Međutim, ostatak podele je potpuno ridikulozan, trećerazredni i u potpunom disbalansu u odnosu na kvalitet i uverljivost koje donosi Dupontel. Zatim, ključ stilizacije, da se gejmerski izrazim "fizika filma" je takođe u disbalansu. Nije problem u tome što je ovo film u kome junaci sporadično imaju moći superheroja, problem je u tome što okolnosti nisu takve da se te moći često koriste niti su one u pojedinim situacijama uopšte potrebne. U Koreji mi imamo slične slučajeve u pojedinim filmovima, ali tamo je to ipak snažnije psihološki motivisano ili spada u čist rediteljski barok.
Valette pak snima film koji je suviše aljkav da bi bio mejnstrim a nema ni svedenost radova Fred Cavayea da bi prikrio svoje nedostatke.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment