FLIGHT OF BLACK ANGEL

John Brancato i Michael Ferris su početkom devedesetih potpisali tri filma koja se bave lovačkim avionima. INTO THE SUN je kod nas prikazivan u bioskopima a FLIGHT OF BLACK ANGEL je imao premijeru na Showtimeu i možemo ga smatrati televizijskim filmom.

Njihov najredovniji saradnik je Jonathan Mostow i ako izuzmemo Davida Finchera i GAME, on im je i pružio najbolje ekranizacije.

FLIGHT OF BLACK ANGEL izašao je 1991. i nastao je odmah posle niskobudžetnog debija koji je Mostov ima a šest godina pre njegovog mejdžor proboja sa filmom BREAKDOWN koji je bio izvanredan i označio je početak dvanaestogodišnjeg boravka ovog reditelja u samom vrhu američkog mejnstrima.

FLIGHT OF BLACK ANGEL je nesumnjivo najavio da je reč o ozbiljnom talentu, uprkos tome što je snimljen sa skromnim budžetom i što su scene letenja u njemu umnogome kombinovane sa materijalom iz filmova snimanih u Izraelu.

Neki fanovi navode da je materijal iz filma IRON EAGLE korišćen u njemu, ja ne bih isključio da tu ima i detalja iz filma INTO THE SUN, recimo, ali ono što je najzanimljivije jeste da ceo Gotcha momenat sa time da imamo Kfirove u sred Amerike, zapravo ima realističko opravdanje.

Naime, glavni junaci filma su piloti iz lovačke akademije i nalaze se u Nevadi, gde se zapravo i stacioniraju tzv. "agresorske eskadrile" koje na manevrima lete na stranim avionima, među kojima su osamdesetih bili i Kfirovi. U izvesnoj meri autori čak i nisu kapitalizovali tu činjenicu koja savršeno opravdava njihov otkup materijala.

No, ključna stvar je da zapravo cela ujdurma oko materijala uopšte i ulazi u diskusiju jer je to jedan od detalja oko ovog filma kojim se bavio deo gledalaca. Sam materijal u principu deluje kao da je baš sniman za potrebe ovog filma, i da jeste sniman, verovatno bi baš tako izgledao u narativnom smislu. Kako god da je sklapana, priča na nebu je ispričana na solidan način.

Priča na zemlji pak je izvedena jako dobro. Imamo priču o mladom pilotu iz "agresorske eskadrile" koji je svojeglav kao Maverick ali je malo i lud i kada mu jednog dana padne klapna, odlučuje da pobije svoju porodicu i baci taktičku nuklearnu bombu na Grad greha, Las Vegas.

Ovde opet ima podosta materijala za ljubitelje i poznavaoce vojnog realizma ali Mostow i scenaristi tu uspevaju da spakuju u funkcionalnu formu u kojoj se uverljivost cele stvari postavlja solidno u kontekst dijegeze. Ono što nije moguće u stvarnosti, postavljeno je kao moguće u realnosti ovog filma.

Glavni junak zapravo i jeste negativac i njegov komandant kog igra Peter Strauss stoji kao heroj spreman da ga zaustavi, ali protagonista je psihički oboleli pilot.

Imajući u vidu televizijsku formu i osnovni cilj da ovo bude jedan napeti vojni akcioni triler, Mostow gradi iznenađujuće solidnu celinu. Ovde nema zvezda za bioskop, niti spektakla za eru posle TOP GUNa, ali ima vrlo dinamičnog žanrovskog filmmejkinga i snalažljivosti.

Otud ne čudi da je Mostow zapravo posle ovog filma neko vreme čekao ali isto tako i brzo preskočio neke stepenice do svog prvog mejdžor filma i velikog hita. FLIGHT OF BLACK ANGEL je ambiciozan ali u suštini kormanovski rad koji je pokazao da imamo posla sa potentnim rediteljem.

Mostow kasnije sticajem okolnosti nije snimio svoja dva možda i najpotentnija projekta koji su poslužili drugim rediteljima da se nametnu, HANCOCK i  REAL STEEL, ali od BREAKDOWNa do SURROGATESa, nije napravio nijednu grešku. Otud, možemo reći da nam danas nedostaju takvi stabilni profesionalci kao što je on ali i filmovi kakve su oni nekada pravili.