BLACK HEAT Wesa Millera je zanimljiv Blaxploitation naslov o bračnom paru koji odlaze u jedan motel ne bi li izbavili svoju ćerku koja je potpala pod uticaj harizmatičnog pimpa.
Kada stignu tamo, pokažu se nevešto ali istovremeno i onoliko surovo koliko ozlojeđeni roditelji mogu da budu u takvim okolnostima. To dovodi do jednog relativno autentičnog niskobudžetnog akcionog trilera koji vrlo često odlazi u sfere, ako ne amaterizma, a ono određene naivnosti, ali opet pokazuje da elementarno bioskopski pismeni ljudi umeju da simuliraju vizuelni žargon određene forme repertoarskog filma.
Otud, BLACK HEAT najviše zapravo razotkriva glumačka podela koja je tanka i kojoj nema faca koje mogu da iznesu glavne uloge. Inscenacija i lokacije takođe nisu vrhunski ali su zapravo tek na drugom mestu i to na dalekom drugom mestu kao očigledni problemi.
U izvesnom smislu, teško je na kraju grupisati ovaj film i definisati šta smo to gledali. Ovo svakako nije generic DTV film jer DTV film prodaje imena, a imena ovde praktično ne postoje (mada sam negde video da je neko iz podele neki reper, meni beznačajan). S druge strane, ovo nije ni klasični indie film jer nema tu nekog prevazilaženja žanra.
Stoga, ja bih za ovaj film najpre rekao da je zapravo reč o jednom uspelom showcaseu gde su neki ljudi skupili mala sredstva i ekipu i snimili nešto sami, i to što su snimili je eto uspelo da dospe i do nas. Obradovalo bi me da neka od ovih imena, pre svega reditelja, vidim nekad na još nekoj špici.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment