DER NSU KOMPLEX

DER NSU-KOMPLEX režirali su Dirk Laabs i Stefan Aust, od kojih Austa znamo kao novinara i aktivistu za višedecenijskim stažom, još od filma DER KANDIDAT koji je snimljen u vreme atentata na Rudija Dutschkea, preko knjige DER BAADER MEINHOF KOMPLEX koju je snimio Uli Edel sa velikim uspehom, zaključno sa ovim dokumentarcem koji parafrazira naslov jer su i pripadnici NSU parafrazirali RAF.

Dakle, NSU je bila teroristička ćelija od troje članova, istočnonemačkih skinheda i neonaciostičkih aktivista koji su bili vrlo agilni na terenu, krenuli da se interesuju za naoružanje i eksploziv, da bi na kraju otišli u ilegalu krajem prošlog veka i bili likvidirani tek 2011. godine.

Njih troje nisu neki zanimljivi ljudi mada nisu ni sasvim neinteresantni. Jedan od njih dolazi iz "dobre kuće" i on je harizmatski, a i u svakom drugom pogledu, lider. Jedan je izvršilac, sa prošlošću delinkventa opšte prakse. I tu je žena, koja se sa obojicom u nekom trenutku vezivala romantično, i imala je zadatak da pomaže u logistici te brine o domaćinstvu kad su se dali u bekstvo.

Inspirisani nacističkom propagandom koja je dolazila iz Amerike, od Beamovih postmodernističkih tekstova o Leaderless Resistanceu pa nadalje, oni kreću sa teororm ubijajući nasumične emigrante, pre svega Turke i one koji im na njih liče, i pljačkajući banke od kojih finansiraju svoj život u ilegali ali i deo ekstremističke scene, te postaju mecene njihovih fanzina i sl.

Za to vreme jedan određeni krug komunicira sa njima i pomaže im. Oni, delom regrutovani na koncertima nacističkih bendova, sada dobijaju barem dve pesme posvećene sebi, i niz koncerata na kojima se skuplja novac da im se pomogne.

A deo novca dolazi i od nemačkih tajnih službi, njih ravno 34, koje se bave vrbovanjem neonacista za doušnike i kroz njihovo finansiranje u stvari pomaže razne aktivnosti, pa između ostalog i njih.

U jednom trenutku, četvrtina neonacističkih ekstremista u Tiringiji bili su doušnici, što je nivo infiltracije koji je SDB imao među ustašama. Jedan od razloga zašto NDP nije zabranjen bio je broj doušnika i provokatora zbog kojih je Sud smatrao da je policija mogla da proizvede efekat koji želi i da se ne može utvrditi šta su autentične namere te stranke.

U tim okolnostima javlja se plodno tle za ubice iz NSU koji maltene nesmetano operišu.

Stefan Aust je napisao vrlo informativan scenario o ovom slučaju i vrlo vešto je obuhvatio sve najvažnije elemente koji ga čine. U saradnji sa Dirkom Laabsom napravio je efikasan, precizan, no nonsense dokumentarac sa odličnom arhivom i veoma relevantnim sagovornicima iz svih slojeva ove priče, izuzev same Beate Zschape, treće članice koja je preživela. Međutim, znajući njeno ponašanje na sudu koje je oportuno, njeno obraćanje ne bi imalo posebnu težinu.

IMDB upisuje ovaj rad kao televizijski dokumentarac ali što se mene tiče, bez problema bih da ga pogledao u bioskopu, iako nema tih pretencioznosti koje krase savremene radove ovog tipa.