AVENGERS: ENDGAME

ENDGAME, završni film u MCU toku zvanom AVENGERS je nažalost nešto što je primer seizmičkih promena na gori i rađanja miša. Završni film se nadovezuje na INFINITY WAR u kome je “hrabro” pobijeno pola MCU, i u završnom filmu preostali superheroji žele da svoje kolege i ostatak pobijenog naroda i bića vrate u život. To nažalost rade na jedan krajnje konvencionalan način i u tom pogledu ENDGAME deluje zastrašujuće jeftino. Naprosto, film ovakve ambicije je možda mogao da pokuša da se osloni na neku uzbudljivu narativnu tehniku, ako već ne na neku suštinski zanimljivu priču, ali ono što smo dobili jeste zapravo putovanje vremeplovom u scene iz ranijih nstavaka i repriza onoga što smo već videli, ali što nažalost nije ni toliko kultno ni toliko ikonično da bi nam dalo neku suštinsku svežinu u iskošenom pogledu na poznate situacije. Jedno je kada junaci READY PLAYER ONEa uđu u sobu iz SHININGa a potpuno je drugo kada junaci iz ENDGAME odu u finale prvog AVENGERSa koje je ionako isnimano iz  svakog mogućeg ugla i u kome se dešava jedna velika hrpa nekontrolisanog haosa, da bi onda tokom tog događaja otišli do kuće Doctora Strangea, ili na neku planetu na kojoj se dešava XYta potraga za “nečim” itd.

Dakle, prvih sat vremena filma je ponovno okupljanje ekipe, i tu se jedino i pojavljuju neki duhoviti momenti gotovo uvek vezani za Thora. Onda drugih sat vremena junaci idu u razne scene iz ranijih AVENGERSa i u trećem satu sledi veliki obračun, više verbalni, nego fizički ali naravno ima i neke generic akcije koja najviše podseća na pokušaj da Thanosu oduzmu infinity stones onako džumle u INIFINITY WARu.

Moguće je da ponovna poseta starim scenama iz Whedonovih filmova miže imati nostalgični efekat za die hard fanove, ali objektivno gledano poražavajuće je koliko te scene zapravo ne nude ništa upečatljivo i koliko su zaboravljive, čak i odnosu na scene iz drugih MCU filmova. 

Mada “dramskih” i dijaloških scena je na nivou dosadnjikave televizije u jake cringe efekte koji su postali neizbežni još od INFINITY WARa. Sve u svemu ako se izuzme mahom grozan domet tih dramskih scena, druga neverovatna stvar je koliko u ovom filmu zapravo nema akcije. Ako je INIFINITY WAR bio dramaturški trapav jer Braća Russo nisu mogla da uspešno vode toliko paralelnih tokova onda je ovaj film mnogo čistiji jer tih tokova nema toliko ali je tupav i trom.

Zapanjujuće je koliko u ovom tentpole filmu zapravo nema akcije, i to je možda i jedino zaista radikalno u ovom filmu. Akcije ne samo da nema u formi obračuna nego i inače, u inscenaciji. Sve su to beskrajni teatralni dijalozi koji se povremeno ubrzaju kroz neke vodviljske slučajnosti i mikro-zaplete. Kada konačno dođe do akcije to je sve bajato, ili je referenca na raniji film ili čista repriza. U tom pogledu, ENDGAME bi mogao biti jedan od najvećih blokbastera u kojima se zapravo nije desilo ono što ljudi zamišljaju da se dešava u takvim filmovima.

AVENGERSi su mi uvek bili najslabiji deo MCU i završavaju se baš na način kako su počeli i razvijali se. 

* 1/2 / * * * *