ARCTIC

ARCTIC je film u kome Joe Penna pokušava da pruži Madsu Mikkelsenu zadovoljstvo učešća u solisitičkom survival trileru koji je postao svojevrsna obavezna figura za savremene reditelje ali i glumce. Posle Toma Hanksa, Sandre Bullock, Jamesa Francoa, Lea DiCapria, zapljunuo se i Mikkelsen.

Njegova nezgoda dešava se na ledenom Arktiku kako sam naslov kaže a igra preživelog posle pada aviona koji se taman snašao nekako sam a onda mora da počne da brine i za teško povređenu ženu iz spasilačkog helikoptera koji je trebalo da mu donese spas.

Mikkelsen je potpuno posvećen ulozi i ono što mahom pratimo je “radni proces”, njegovo lutanje kroz neprijateljski i zaleđeni pejzaž, muke da se snađe i izbavi nekako na snegu vukući svoju onsevešćenu saputnicu na sankama.

I film se manje više svodi na osamdesetak minuta toga - Mikkelsen protiv elemenata, sam, bez mnogo reči čije odsustvo nadoknađuje nevoljama. Navikli smo na Mikkelsena u takvim hardboiled rolama, setimo se Refnovog VALHALLA RISING, ali ARCTIC manje-više ne pruža ništa više i ne ide nigde dalje od stvari koje smo na ovu temu već videli.

Učešće ARCTICa u nekom od sporednih programa kanskog festivala otud poprilično iznenađuje jer mi deluje da uprkos određenoj vizuelnoj raskoši koja priziva da se ovaj film vidi u bioskopu, zapravo ovo je nešto što će na duže staze pre svega biti maloekranski sadržaj, jedan od onih neutralnih a surovih filmova o sukobu čoveka i surove prirode kakvi uvek mogu da se nađu na programu. 

* * 1/2 / * * * *