VETAR

Pogledao sam VETAR Tamare Drakulić, novi film ove autorke koja se možda ne identifikuje sa garažnim filmom per se ali operiše izvan naših mejnstrim produkcionih okvira i snima zanimljive dugometražne radove bez sredstava. U tom pogledu, VETAR je njen najkompletniji rad. Reč je o atmosferičnom niskobudžetnom filmu baziranom na zanimljivom scenariju književnice Ane Rodić.

Film se dešava na Adi Bojani i to je u proteklih godinu dana drugi film koji se zbiva baš na tom lokalitetu, uz BISER BOJANE, a ako tome dodamo i film SVI SEVERNI GRADOVI koji je sniman u tim predelima, onda se to mesto nameće kao dosta kurentna lokacija za snimanje.

VETAR nije skup film ali vizuelno je intrigantan baš zbog dobre upotrebe lokacija. Sasvim sigurno je da bi bio znatno efektniji da tumač glavne muške uloge oca zna da govori srpski nešto bolje pošto nema zanemarljiv obim dijaloga.

Šteta je kada eveidentan trud i dobre ideje bivaju kompromitovani na nekoliko krupnih nedostataka koje uvek možemo opravdati malim budžetom i alternativnom pozicijom ali baš oni na kraju sprečavaju film da prevaziđe svoja ograničenja.

Tamara Drakulić je ovim filmom pokazala da je sposobna da ih pevaziđe i nadam se da će njen sledeći film biti još zaokruženiji i bez takvih ispada. 

* * / * * * *