UČITELKA

UČITELKA Jana Hrebejka je mogao biti vrlo zanimljiv film o jednom vrlo rasprostranjenom fenomenu u socijalističkim zemljama a to je sistem razmene usluga koji je omogućavao građanima da žive mnogo bolje nego što im nude prihodi. Nažalost, UČITELKA svemu prilazi kao moralitet i od te životne navike pravi traumu i kritičnu stvar. Daleko od toga da sam zastupnik relaksiranog odnosa prema korupciji, ali UČITELKA deluje vrlo neuautentično upravo zato što toliko moralizira.  

U centru priče je Učiteljica, naslovna junakinja koja se raspituje čime se bave roditelji njenih učenika i potom gradi mrežu ljudi koji joj čine usluge. Neke od tih usluga su obezbeđivanje neophodnih roba i usluga a neke su ipak i preterivanje koje i dovodi do konflikta.

Učiteljica upada u nevolje u trenutku kada krene da vrši pritisak na roditelje tako što im daje loše ocene. 

Film je za početak pogrešno formatiran i koristi saslušanje na roditeljskom sastanku kao pripovedački okvir. Za tim nema potrebe i to baziranje na retrospekcijama samo razbija narativni zamajac.

Zatim, narativ u kome ni junaci a ni autori nemaju razumevanja za ovu praksu a žive osamdesetih u Čehoslovačkoj deluje potpuno apsurdno, rekao bih čak i krajnje neuverljivo. Korozija školskog sistema koja razobličuje sve njegove paradokse i idisinkrazije i podiže ih na nivo metafore krize celokupnog društva maestralno je ostvarena u filmu MAJSTORI MAJSTORI Gorana Markovića, praškog đaka. Paradoksalno, danas bi sami Česi i Slovaci imali šta da nauče baš od njega kako se pravi socijalna kritika ovog tipa.

U vizuelnom pogledu film je vešto realizovan, rekonstrukcija epohe je brižljivo ostvarena, sa izvesnom dozom fetišizma i UČITELKA ima sve predispozicije da se nametne kao zaokružen mejnstrim proizvod. Šteta što zbog navedenih nedostataka ovaj film nikada ne postaje ono što su autori nameravali da postignu, i kako nam se danas kao gotova stvar nudi.

* * 1/2 / * * * *