Pogledao sam novi film Bertranda Bonella NOCTURAMA. Ovaj film je verovatno mogao steći kultni status sedamdesetih kao priča o mladim anarhistima koji svojim terorističkim činom blokiraju čitav grad. Bonello se mudro opredelio da mu direktor fotografije bude Leo Hinstin, francuski snimatelj koji poslednjih godina počeo da radi sa Braćom Dowdle i snimio je jedan od najpropulzivnijih akcijaša, ali i francuski arty triler AUX YEUX DE TOUS baziran na snimcima sa CCTV kamera, i to je saradnja slična onoj koju je Volker Schlondorff imao sa Jost Vacanom.
Hinstinova fotografija je najjači adut filma jer on uspeva da maksimalno estetizuje sada već "industrijski standard" brojnih kadrova u kojima kamera prati mlade junake na urbanim lokacijama. Nažalost, ti filmovi obično imaju najveće probleme kada dođu do tačke u kojoj junaci zastanu i moraju nešto da pruže u pogledu dijaloga i sl. pa na tome Bonello pada kao i brojni debitanti iako on važi za prekaljenog francuskog autora.
Priličnu ispraznost postavke Bonello pokušava da nadoknadi kombinujući razna vremena u razvoju događaja, bez ikakve najave, ali umesto oneobičenja dobijamo mahom efekat zbunjivanja, a slično važi i za nekoliko likova koji su slični jedni drugima. Iako je Bonellova želja da napravi film koji će u estetiku repertoarskog trilera upakovati jednu levičarsku poruku, na kraju nije jasno da li je ovo film koji želi da mobiliše ili da upozori na lakoću radikalizacije.
Nažalost, plašim se da za razliku od sedamdesetih, današnja omladina nije toliko receptivna i da će do nje teško stići ovaj film, a i ako stigne neće ostaviti značajniji utisak.
U želji da bude ideološki moderan, tehnički usavršen i estetski intrigantan, Bonello je donekle postigao samo tehničku ispoliranost.
* * / * * * *
Hinstinova fotografija je najjači adut filma jer on uspeva da maksimalno estetizuje sada već "industrijski standard" brojnih kadrova u kojima kamera prati mlade junake na urbanim lokacijama. Nažalost, ti filmovi obično imaju najveće probleme kada dođu do tačke u kojoj junaci zastanu i moraju nešto da pruže u pogledu dijaloga i sl. pa na tome Bonello pada kao i brojni debitanti iako on važi za prekaljenog francuskog autora.
Priličnu ispraznost postavke Bonello pokušava da nadoknadi kombinujući razna vremena u razvoju događaja, bez ikakve najave, ali umesto oneobičenja dobijamo mahom efekat zbunjivanja, a slično važi i za nekoliko likova koji su slični jedni drugima. Iako je Bonellova želja da napravi film koji će u estetiku repertoarskog trilera upakovati jednu levičarsku poruku, na kraju nije jasno da li je ovo film koji želi da mobiliše ili da upozori na lakoću radikalizacije.
Nažalost, plašim se da za razliku od sedamdesetih, današnja omladina nije toliko receptivna i da će do nje teško stići ovaj film, a i ako stigne neće ostaviti značajniji utisak.
U želji da bude ideološki moderan, tehnički usavršen i estetski intrigantan, Bonello je donekle postigao samo tehničku ispoliranost.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment